Дипломатска академија |
+ larger fontnormal font- Smaller font | |
Историографија сведочи да дипломатија и професионална обука дипломатског кадра имају дугу традицију у Србији. Дипломатска служба је од почетка пратила политички и друштвени развој српске државе и са њом делила исту судбину.
Први модеран закон о дипломатској служби донет је 1886. године за време владавине краља Милана. Законом су утврђена правила и услови за ступање у службу, а дипломатски агенти, као и сви други државни чиновници, морали су да имају „нужна знања и способности". Кандидат за дипломатски позив морао је да поседује диплому домаћег или иностраног факултета, да зна француски језик, да положи сложени пријемни испит, а касније и дипломатско-конзуларни испит, којим су проверавана знања и прве стечене дипломатске државничке вештине. Кроз дипломатску службу и специфично дипломатско школство прошли су многи наши великани, од првих српских дипломата: Јована Дучића, Милана Ракића, Иве Андрића, Милоша Црњанског до наших савременика. Школовање дипломата се у оквиру посебних законских оквира усложњавало према модерним захтевима дипломатске службе и савременим међународним токовима, а временом и институционализовало. Дипломатско школство Министарства спољних послова је 1998. године прерасло у нову организициону јединицу Министарства, у Дипломатску академију, која у оквиру својих редовних програма треба да унапреди посебна знања и вештине и да постане упориште у професионалној изградњи дипломата и државних службеника. Од почетка 2002. године примењује се нови план и програм рада Дипломатске академије, који се сваке године прилагођава постављеним циљевима. Највећи број предавача су професионалне дипломате, универзитетски професори Факултета политичких наука, Правног факултета, Економског факултета, као и други експерти из земље и иностранства. У оквиру својих активности, Дипломатска академија припрема, организује и спроводи следеће програме стручног усавршавања и оспособљавања:
|