gototopgototop
Министарство спољних послова Спољна политика Безбедносна политика
четвртак, 29. март 2018. Претвори у пдф Одштампај текст Проследи текст
ЗБОП и безбедносни изазови
+ larger fontnormal font- Smaller font
Одељење за Заједничку безбедносну и одбрамбену политику и безбедносне изазове (ОЗБОП и БИ) прати области:

1. Заједничка безбедносна и одбрамбена политика ЕУ – ЗБОП

ЗБОП (Common Security and Defence Policy - CSDP) је, као део Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, успостављена у циљу афирмације улоге ЕУ као важног глобалног фактора, са препознатљивом спољном политиком и цивилно-војним ресурсима за управљање кризама, превенцију конфликата и одржавање међународног мира и безбедности. ЗБОП је интегрални део свеобухватног приступа ЕУ управљању кризама који, поред цивилних и војних капацитета, укључује и политичке, дипломатске, правне, развојне, трговинске и економске инструменте. Овако широк спектар инструмената и средстава неопходних за ефикасно управљање кризама, ставља ЕУ у јединствену позицију у односу на остале међународне актере.

До данас је у оквиру ЗБОП покренуто 35 операција за управљање кризама. У овом тренутку 16 је активних, од чега 6 војних операција и 10 цивилних мисија. Ове операције, поред очувања мира, превенције конфликата и јачања међународне безбедности усмерене су и на подршку владавини права и борбу против кријумчарења људи и пиратства.

Државе чланице ЕУ заједнички учествују и у концепту Борбених група ЕУ (војне снаге за брза дејства), уз помоћ Европске одбрамбене агенције и других институција ЕУ развијају своје одбрамбене капацитете, усклађују их и деле, јачају одбрамбено тржиште и покрећу низ иницијатива у правцу даљег јачања безбедносно-одбрамбене димензије ЕУ.

Како се свет и Европа суочавају са новим безбедносним изазовима и све комплекснијим и несигурнијим окружењем, ЕУ је у претходном периоду предузела кораке у циљу даљег развоја и јачања ЗБОП. Основе за овај развој поставила је "Глобална стратегија ЕУ за спољну и безбедносну политику" из јуна 2016. Конкретнија разрада уследила је усвајањем "Плана имплементације у области безбедности и одбране", којим су као стратешки приоритети постављени: одговор на екстерне конфликте и кризе, изградња капацитета партнера и заштита ЕУ и њених грађана. ЕУ је у децембру 2016. усвојила и амбициозни "Пакет одбране", кога чине 3 међусобно повезана елемента: примена "Плана имплементације у области безбедности и одбране", "Европски акциони план одбране" и јачање сарадње ЕУ и НАТО.

Република Србија остварује висок степен сарадње са државама чланицама и институцијама ЕУ у оквиру ЗБОП. Активно учествује у скоро свим њеним областима. На тај начин потврђује своје стратешко опредељење за чланство у Европској унији и показује да је поуздан и одговоран партнер који свој допринос миру и безбедности жели да пружи управо кроз сарадњу са ЕУ. Учешћем у ЗБОП истовремено се унапређују наши оперативни капацитети, јача интероперабилност са чланицама ЕУ и пружа подршка домаћој наменској индустрији и истраживачким потенцијалима.

Основ за развој сарадње и активно учешће Републике Србије у ЗБОП постављен је 2011. године, потписивањем важних споразума са ЕУ у овој области – Споразума о безбедносним процедурама за размену и заштиту тајних података и Споразума којим се успоставља оквир за учешће Републике Србије у операцијама ЕУ за управљање кризама.

Република Србија тренутно учествује у 4 ЕУ операције: EUTM Somalia (од 2012. године), EU NAVFOR ATALANTA Somalia (од 2012.), EUTM Mali (од 2014.) и EUTM RCA (од 2016, након што смо учествовали и у EUFOR RCA и EUMAM RCA).

Србија остварује сарадњу и са Европском одбрамбеном агенцијом – ЕОА. Једна је од само 4 државе нечланице које су са ЕОА закључиле Административне аранжмане 2013. године.

Србија је приступила и концепту Борбених група ЕУ, односно борбеној групи HELBROC коју предводи Грчка, а чланице су још и Бугарска, Украјина, Румунија и Кипар. Очекује се да операционализација нашег учешћа почне 2020. године.

Србија подржава све промене које се у ЕУ покрећу у циљу јачања ЗБОП, а које су покренуте усвајањем Глобалне стратегије ЕУ и Плана имплементације у области безбедности и одбране. Европски акциони план одбране, Координисани годишњи преглед у области одбране и посебно Стална структурна сарадња (PESCO) су пројекти и иницијативе које Србија активно прати и подржава, спремна да се у тренутку када се за то створе услови, активно у њих укључи.

У склопу активности на праћењу спровођења безбедносне политике Р.Србије, у Министарству спољних послова се активно прати и обављају послови у вези са активностима, одлукама и плановима институција ЕУ и држава чланица када је у питању развој цивилних и војних капацитета ЕУ, сарадњом са трећим државама и другим међународним организацијама, операцијама ЕУ за управљање кризама, Борбеним групама ЕУ, радом Европске одбрамбене агенције и иницијативама за унапређење ЗБОП. Истовремено, у сарадњи са другим надлежним ресорима, подстиче се јачање сарадње са ЕУ у овој области, кроз примену закључених споразума и путем иницирања нових облика сарадње.

2. Безбедносни изазови

Догађаји на политичко-безбедносном глобалном плану од почетка XXI века (као што су терористички напад у Њујорку 2001. године, дешавања током Арапског пролећа, сукоби на Блиском Истоку и појава тзв. „Исламске државе – ISIL или DAESH", променили су свет у многим аспектима. Данашњи безбедносни изазови постали су транснационални и глобални, односно погађају истовремено више земаља и региона и превазилазе оквире држава, региона и континената. Конфликти међу државама у којима је доминирала употреба конвенционалних војних снага, иако и данас присутни, све више уступају место „невојним" опасностима као што су тероризам, организовани криминал, управљање енергетским ресурсима, сајбер и хибридно ратовање, пролиферација оружја за масовно уништење, али и глобалним изазовима попут сиромаштва, епидемија и климатских промена. Постојећи конфликти и кризна жаришта у свету су последица нагомиланих економских и политичких проблема који се манифестују у све израженијим поделама на разним нивоима, што све упућује на императив партнерства у изградњи глобалног мира и безбедности.

У том смислу, у Министарству спољних послова се прате и анализирају глобални, регионални и локални безбедносни изазови, претње и ризици са свим импликацијама по безбедност Републике Србије, а посебно питања глобалног тероризма, енергетске безбедности и сајбер безбедности. Поред тога, у оквиру надлежности Сектора за безбедносну политику прате се и активности одређених међународних безбедносних организација и иницијатива на европском и ваневропском простору, укључујући Организацију споразума о колективној безбедности (ОСКБ), Шангајску организацију за сарадњу (ШОС) и регионалне безбедносне иницијативе попут Процеса сарадње министара одбране Југоисточне Европе (SEDM) и Форума за сарадњу држава Западног Балкана у области одбране (SEEC).