Srbija spremna ako Priština odluči da prekrši moratorijum

Starović je za TV Tanjug, upitan da prokomentariše navode da je 10 zemalja spremno da povuče priznanje ako bi Priština incirala nova priznanja, podsetio da je u kampanji koju je Srbija pokrenula 2017. godine 18 zemalja povuklo odluku o priznavanju nezavisnosti.

"Postignut je cilj u velikoj meri,110 zemalja je bilo na strani Prištine, preko polovine članica UN. Uspeli smo da broj smanjimo za 18 i spustimo ga ispod ključnog broja od 97", rekao je Starović.

Srbija je, kako je naglasio, posvećena poštovanju svih obaveza prihvaćenih na međunarodnom planu, bilo Briselskog ili Vašingtonskog sporazuma - čiji je ključni deo dvostruki moratorijum.

Podsetio je da to znači da će Srbija supsendovati aktivnosti na "otpriznavanju" nezavisnosti KiM, a Priština se suždržati od traženja podške za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Državni sekretar je naglasio da će Srbija do poslednjeg slova i dana poštovati dogovor.

Dodao je da smo se nadali da, ako bi postojala dobra volja Prištine i međunarodne zajednice, taj meoratorijum mogao da bude produžen.

"Ali takve volje nema u Prištini, ali ako prekrše do 4. septembra ili odluče da ga se ne pridržavaju posle, bićemo spremni za tako nešto", rekao je on i naglasio da ne bi mogao da govori o zemljama koje bi promenile stav po pitanju prizanja kosovske nezavisnosti zbog posvećenosti sporazumu potpisanom u Vašingtonu.

"Ne mogu da govorim o broju zemalja koje bi možda mogle da preispitaju pogrešne odluke, ako bi stavari krenule u tom pravcu koji ne želimo, broj zemlja koje bi preispitale i povuke bilo bi daleko, daleko veći u odnosu na broj država koje bi možda odlučile da priznaju nezavisnost Kosova posle toliko godina", rekao je on.

Na pitanje da li SAD ili EU imaju veći uticaj na KIM, Starović kaže da je sasvim jasno da je uticaj SAD daleko veći od uticaja EU iz više razloga, između ostalog, i zato što je EU perspektiva Prištine i dalje neizvesna.

EU je izgubila veliki deo kredibiliteta na zapadnom Balkanu, rekao je on i podsetio na Solun i Samit 2003. godine kada nam je dato obećanje da ćemo postati članice EU.

"Ali beba koja je tada rođena danas ima 18 godina, a mi smo tu gde jesmo. KiM nije dobla ni viznu leiberalizaciju i ako im je to obećano pre 10 godina, a ispunili su, moramo priznati, 95 zahteva", rekao je Starović.

Dodao je da nema boljeg primera od Severne Makedonije koja je promenila i ime, a tu je gde jeste.

"Nama zameraju neusklađenost spoljne politike sa politkom EU, ali moj odgovor na sve to je naravno da smo privreženi da procenat usklađenosti povećamo, ali ne tako što ćemo uvesti sankcije Rusiji ili osuđivati Kinu zbog svega i svačega", rekao je Starović.

On je dodao da je teško objasniti građanima zašto je to tako važno kada vidimo da je Severna Makedonija svoju politiku uskladila 93 odsto, Crna Gora i Albanija 100 odsto, ali im ni to ne otvara vrata ka punopravnom članstvu EU.

Sitaucija u BiH nije održiva na duži period

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović izjavio je večeras da je rano govoriti da li je visoki predstavik u BiH Kristijan Šmit došao kao prijatelj, kao što kaže, i naglasio da će se to videti iz izveštaja koje će Srbija tražiti na osnovu Dejtonskog sporazuma.

"Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija, kada je reč o delovanju Šmita, iskoristiti prvi put pravo iz Dejtonskog sporazuma da tražimo redovno izveštavanje i na osnovu tih izveštaja ćemo se odrediti prema njegovom delovanju", rekao je Starović za TV Tanjug upitan da li se Šmitu može verovati kada kaže da dolazi da služi narodima BiH.

Dodao je da se to što je Šmit zahvalio Incku na pokretanju zakona o zabrani negiranja genocida ne može oceniti kao prijteljski gest, imajući u vidu i stav Beograda da je taj potez duboko pogrešan i loš.

"U BiH je potrebno graditi suživot, a potez visokog predstavnika tome nije doprineo, biće nam mnogo teže da taj cilj dostignemo u budućnosti ", rekao je Starović, koji je na pitanje da li i ko stoji iza Inckovog poteza rekao da on sigurno nije napravljen tek tako, ''da nije spontan, već pažljivo osmišljen i promišljen''.

"Čak je Incko i oni sa kojim se konsultovao bio svestan posledica koje se dešavaju pred našim očima", rekao je Starović.

Na pitanje šta Beograd može da učini i pomogne RS i u smiraivanju tenzija, Starović kaže da je najvažnije zadržati principijelne stavove koji nedvosmisleno govore da Srbija podržava teritorjialni integritet BiH iz Dejtonskog sporazuma, što uključuje i nepovredivost postojanja RS.

"U tim okvirima moramo da nastavimo da pružamo podršku našem narodu u RS i da radimo na istorijskom pomirenju dva naroda", rekao je on.

Prema njegovim rečima, ako uspemo da odagnamo strahove i jedne i druge strane - Bošnjaka da će neko naruštiti BiH, a Srba da će ukinuti RS - to bi nas dovelo korak bliže stablizaciji BIH i čitavog regiona, što, kako naglašava, predstavlja i vrhovni politički interes Srbije.

Starović kaže da se boji da ne postoji dovoljno svesti na Zapadu o zapaljivosti situacije u BiH.

"Tu su se mnogi preračunali da će svoje ciljeve moći da ostvare nametanjem odluka protiv jasno iskazane volje čitavog naroda koji je i konstitutivan u BiH", rekao je on i naglasio da svi moramo da radimo na stabilizaciji prilika i da ukazujemo da se jednostranim merama to ne može postići.

Starović je rekao da situacija ne može i neće biti održiva na duži period i dodao da je bitno ne dozvoliti bilo kakvu vrstu eskalacije.

"Činjenica je da posle pogrešne odluke Incka nema povratka na staro. Čini mi se da je pokrenuta spirala događaja za koje je teško pretpostaviti kako će se završiti i na kojim osnovama će se uspostaviti nova politička ravnoteža", rekao je on i ocenio da su tenzije najveće od završetka rata.

Jedino dobro je to što postoji visoko saglasje u parlamentu RS, rekao je Starović i izrazio nadu da će se takvo delovanje očuvati i dati snagu političkom glasu Banjaluke.

Na pitanje da li Banjaluka može da nadjača Sarajevo u ovoj situaciji, kaže da ne bi voleo da govori o nadjačavanju i ocenio da je potrebno da se uspostavi veći nivo razumevanja.

Kaže da je važno da srpska strana shvati koliki je to bol za Bošnjake to što se desilo u Srebrenici i da niko to ne bi smeo da negira.

"Ta komisija je opisala sve užase tih zločina", rekao je Starović i dodao i da Bošnjaci moraju da razumeju da Srbi ne mogu da prihvate narativ koji se forsira da bi se nametnula stigma jednom stradalom narodu.

Izvor: Tanjug