Ostavinska pitanja
Ostavine u inostranstvu
Prema Bečkoj konvenciji o konzularnim odnosima, jedna od konzularnih funkcija sastoji se u zaštiti interesa državljana države imenovanja, fizičkih i pravnih lica, u pogledu nasleđivanja na teritoriji države prijema, u skladu sa zakonima i propisima države prijema.Takođe, osnov za postupanje konzula u ostavinskim postupcima u inostranstvu, nalazi se i u bilateralnim konvencijama ako ih je R. Srbija potpisala sa stranom državom, kao i propisima R. Srbije (npr. Zakon o nasleđivanju). Naglašavamo da su mogućnosti DKP ograničene i svode se na ispitivanje o zaostavštini u inostranstvu, u delu koji dozvoljavaju inostrani propisi i koje pruže inostrani organi, a na osnovu podataka koje dostave naslednici. Naime, pomoć državljanima R. Srbije ne znači i zastupanje u pravnom smislu. To znači da DKP nema osnov ni po propisima R. Srbije niti međunarodnog prava da, u svojstvu advokata ili pravnih zastupnika, vrši zastupanje srpskih državljana pred stranim sudovima i organima, kao ni da umesto njih pokreće bilo kakve postupke, van dozvoljenog propisima strane države i međunarodnog prava, odnosno ne može biti učesnik u tim postupcima.
Ukoliko državljanin R. Srbije ima relavantna saznanja o imovini iza smrti svog srodnika u inostranstvu, može da se obrati Ministarstvu spoljnih poslova za proveru postojanja ostavštine. Postupak provere postojanja ostavine u inostranstvu preko MSP se može pokrenuti ako je ostavilac državljanin R.Srbije, odnosno ukoliko je naslednik državljanin R.Srbije koji ne živi u zemlji u kojoj se zaostavština nalazi.
U pisanom zahtevu potrebno je navesti: sve relevantne podatke o preminulom licu (datum i mesto smrti, adresa boravka u inostranstvu, naziv firme u kojoj je preminulo lice bilo zaposleno, bračni status i drugo); srodnički odnos sa ostaviocem, informaciju da li je preminulo lice eventualno ostavilo testament; sva saznanja o pokretnoj/nepokretnoj imovini preminulog lica u inostranstvu (nekretnine, računi u banci,životno osiguranje).
Uz zahtev se, kao dokazi, prilažu:
- odgovarajući izvodi iz matičnih knjiga kojima se potvrđuje srodnička veza sa ostaviocem/ostaviljom, odnosno dokazuje svoj pravni interes za podnošenje zahteva;
- rešenje o nasleđivanju kojim je raspravljena imovina preminulog lica u Srbiji (ako postoji).
- relevantni dokazi o pokretnoj/nepokretnoj imovini preminulog lica.
O načinu uplate administrativne takse na zahtev, podnosilac zahteva će biti naknado obavešten pismenim putem.
Ukoliko se tokom postupka provere utvrdi postojanje zaostavštine, podnosilac zahteva se obaveštava o načinu na koji može pokrenuti postupak pred nadležnim inostranim organom, mogućnostima postupanja nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva, kao i potrebnoj dokumentaciji.Pribavljene informacije mogu biti od značaja podnosiocu zahteva da pokrene ili ne pokrene sudski postupak u određenoj zemlji, a nikako da se umesto podnosioca zahteva diplomatsko-konzularno predstavništvo upušta u dalje postupanje za koje, ponavljamo, ni nema pravo po zakonima zemlje prijema i međunarodnim konvencijama.
Ukoliko to nalažu okolnosti i propisi zemlje prijema, u nekim slučajevima neophodno angažovati lokalnog advokata. Preko pojedinih diplomatsko-konzularnog predstvaništva može se dobiti spisak advokata koji poznaju srpski jezik i jezik zemlje u kojoj je diplomatsko-konzularno predstvaništvo. Troškovi angažovanja advokata padaju na teret ostavine, odnosno naslednika.
Opštenje sa strankama u ostavinskim predmetima je isključivo pisanim putem, predajom na pisarnici MSP ili preko pošte, a za kratka i uopštena obaveštenja i putem mejla: okp@mfa.rs
Ostavinski postupci u Srbiji
Kada se ostavinski postupak vodi pred nadležnim organom u R. Srbiji, naslednik koji živi u inostranstvu može u najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu R. Srbije dati nasledničku izjavu ili overiti punomoćje za davanje nasledničke izjave. Više informacija o tome možete naći ovde.