Оставинска питања
Оставине у иностранству
Према Бечкој конвенцији о конзуларним односима, једна од конзуларних функција састоји се у заштити интереса држављана државе именовања, физичких и правних лица, у погледу наслеђивања на територији државе пријема, у складу са законима и прописима државе пријема.Такође, основ за поступање конзула у оставинским поступцима у иностранству, налази се и у билатералним конвенцијама ако их је Р. Србија потписала са страном државом, као и прописима Р. Србије (нпр. Закон о наслеђивању). Наглашавамо да су могућности ДКП ограничене и своде се на испитивање о заоставштини у иностранству, у делу који дозвољавају инострани прописи и које пруже инострани органи, а на основу података које доставе наследници. Наиме, помоћ држављанима Р. Србије не значи и заступање у правном смислу. То значи да ДКП нема основ ни по прописима Р. Србије нити међународног права да, у својству адвоката или правних заступника, врши заступање српских држављана пред страним судовима и органима, као ни да уместо њих покреће било какве поступке, ван дозвољеног прописима стране државе и међународног права, односно не може бити учесник у тим поступцима.
Уколико држављанин Р. Србије има релавантна сазнања о имовини иза смрти свог сродника у иностранству, може да се обрати Министарству спољних послова за проверу постојања оставштине. Поступак провере постојања оставине у иностранству преко МСП се може покренути ако је оставилац држављанин Р.Србије, односно уколико је наследник држављанин Р.Србије који не живи у земљи у којој се заоставштина налази.
У писаном захтеву потребно је навести: све релевантне податке о преминулом лицу (датум и место смрти, адреса боравка у иностранству, назив фирме у којој је преминуло лице било запослено, брачни статус и друго); сроднички однос са оставиоцем, информацију да ли је преминуло лице евентуално оставило тестамент; сва сазнања о покретној/непокретној имовини преминулог лица у иностранству (некретнине, рачуни у банци,животно осигурање).
Уз захтев се, као докази, прилажу:
- одговарајући изводи из матичних књига којима се потврђује сродничка веза са оставиоцем/оставиљом, односно доказује свој правни интерес за подношење захтева;
- решење о наслеђивању којим је расправљена имовина преминулог лица у Србији (ако постоји).
- релевантни докази о покретној/непокретној имовини преминулог лица.
О начину уплате административне таксе на захтев, подносилац захтева ће бити накнадо обавештен писменим путем.
Уколико се током поступка провере утврди постојање заоставштине, подносилац захтева се обавештава о начину на који може покренути поступак пред надлежним иностраним органом, могућностима поступања надлежног дипломатско-конзуларног представништва, као и потребној документацији.Прибављене информације могу бити од значаја подносиоцу захтева да покрене или не покрене судски поступак у одређеној земљи, а никако да се уместо подносиоца захтева дипломатско-конзуларно представништво упушта у даље поступање за које, понављамо, ни нема право по законима земље пријема и међународним конвенцијама.
Уколико то налажу околности и прописи земље пријема, у неким случајевима неопходно ангажовати локалног адвоката. Преко појединих дипломатско-конзуларног предстваништва може се добити списак адвоката који познају српски језик и језик земље у којој је дипломатско-конзуларно предстваништво. Трошкови ангажовања адвоката падају на терет оставине, односно наследника.
Општење са странкама у оставинским предметима је искључиво писаним путем, предајом на писарници МСП или преко поште, а за кратка и уопштена обавештења и путем мејла: okp@mfa.rs
Оставински поступци у Србији
Када се оставински поступак води пред надлежним органом у Р. Србији, наследник који живи у иностранству може у најближем дипломатско-конзуларном представништву Р. Србије дати наследничку изјаву или оверити пуномоћје за давање наследничке изјаве. Више информација о томе можете наћи овде.