Историјат Дипломатског архива

Дипломатски архив Министарства спољних послова утемељен је на претходној активности дипломатских архива Краљевине Србије и Краљевине Југославије.

Основан је убрзо по стварању Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Као датум формирања Дипломатског архива узима се 5.5.1919. када је донета Уредба о организацији Министарства иностраних дела (МИП) дипломатских заступнистава и конзулата Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Уредбом је, као једна од организационих јединица, установљена Главна архива, која је у свом саставу имала документацију и библиотеку Министарства, које су наслеђене од министарстава Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе. Главна архива почиње организованије да ради тек у јесен 1924. јер је тада министар иностраних послова формирао стручну комисију која је имала задатак да прегледа до тада сакупљена документа о стварању Краљевства СХС и изради план даљег рада Главне архиве.

Улица Кнеза Милоша 1931. године - Поглед на зграду у којој се данас налази Министарство спољних послова

Закон о архивама Министарства иностраних послова (МИП) и дипломатско-конзуларних заступништава (ДКЗ) Краљевине Југославије у иностранству од 05.04. 1930. ближе је одредио који архивски фондови улазе у састав Главне архиве. Прецизирано је да су то архиве пређашњих министарстава иностраних дела Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе и њихових заступништава у иностранству, као и оне стране дипломатске и конзуларне архиве или преписи, које су нашој држави припале на основу међународних уговора, или су јој их предале на чување од стране државе. Закон је под истим условима штитио и приватне архиве које су поклоном, откупом или којим другим начином ушле у састав ма које од архива Министарства иностраних послова или заступништава Краљевине у иностранству.

Од тада се обављају следећи послови: реконструкција уништених или оштећених списа; научна и друга истраживања одобрена приватним лицима по прописима; публиковање дипломатских докумената од интереса за националну историју; истраживања у страним архивама, као и истраживања списа страних докумената који се односе на националну историју; сређивање и чување предмета од интереса за нашу дипломатску историју; учествовање у закључењу и извршењу међународних уговора и конвенција који се односе на архиве.

Уредбом са законском снагом о уређењу МИП и ДКЗ Краљевине Југославије у иностранству од 10.08.1939. Главна архива је реорганизована у Историјско одељење. Надлежности одељења биле су:

сређивање, техничка обрада и чување старих архива свих одељења Министарства и оних дипломатских и конзуларних заступништава и делегација за које се изузетно показала потреба да се пренесу у ово одељење и
старање о повраћају несталих или загубљених списа о којима је реч у Закону о архивама Министарства иностраних послова и дипломатских и конзуларних заступништава Краљевине Југославије у иностранству.
У саставу Историјског одељења била је и Библиотека Министарства. Рат је за скоро четири године прекинуо рад Историјског одељења. Архиви је у то време нанета ненадокнадива штета будући да је грађа уништена и однета у Немачку, а касније у СССР.

Историјско одељење је у оквиру Министарства иностраних послова Демократске Федеративне Југославије почело да ради већ марта 1945. Потребе новог Министарства брзо се повећавају, па се Историјско одељење организује у три одсека: Дипломатски архив, Документација и Библиотека. Дипломатски архив почиње да се осамостаљује као посебна организациона јединица Министарства. Од марта 1945. до средине 1949. радило се углавном на реституцији архивалија однетих из наше земље у току Другог светског рата. Због спољне опасности у којој се нашла Југославија, Дипломатски архив је 1949. затворен, а архивалије су пресељене у унутрашњост земље. Поново почиње да ради крајем 1957. у Дубровнику у старом здању бенедиктинског самостана Свети Јакоб. Године 1960. враћен је у Београд, а од 1961. стално је отворен за научноистраживачки рад.

Од свог оснивања Дипломатски архив је носилац класичне архивистичке функције, а организација рада је слична организацији архива других министарстава у свету. Спада у специјализоване архиве неопходне за редован рад Министарства и других носилаца спољнополитичке активности земље, као и за научноистраживачки рад.

Основни задатак Дипломатског архива је систематско прикупљање, сређивање, заштита архивске грађе везане за рад Министарства спољних послова (МСП) и дипломатско-конзуларних представништава (ДКП), као и коришћење у научне, културно-просветне, информативне и оперативне потребе.

Разграничењем надлежности 1981. године, Архиву Србије предата је целокупна архива Министарства иностраних дела Краљевине Србије и њених дипломатско-конзуларних представништава за период 1854-1918, укупно 128 фондова. На основу чл. 46 Закона о архивској грађи федерације ("Сл. лист СФРЈ" бр. 11 од 7.3.1986) архивска грађа МИП-а Краљевине Југославије и њених ДКП за период 1918-1945. предата је Архиву Југославије; као и друга грађа чији творац није био ССИП.

Из архивских фондова Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе, односно Краљевине Југославије, СМИП (Служба за међународноправне послове) задржана је једино Збирка међународних уговора, што, заједно са уговорима републике Југославије, чини 9.840 фасцикли билатералних уговора и 1.622 фасцикли мултилатералних уговора (сви компјутерски обрађени).

Дипломатски архив данас располаже са 132 фонда насталих радом СМИП и ДКП у периоду од 1945. године до данас које чине материјали из билатералне и мултилатералне активности наше земље. Урађена су информативна средства: пописи фондова и књига, водичи кроз архивску грађу и депое.

Архивска грађа се у Дипломатском архиву користи на основу Правилника о коришћењу архивске грађе ("Сл. лист СФРЈ" бр. 49 од 25. јула 1987) и доступна је за коришћење у истраживачке и друге сврхе 30 година после њеног настанка. Архив има читаоницу и располаже информативним картотекама о корисницима.

Дипломатски архив је публиковао збирке јавних докумената о југословенској спољној политици од 07.03.1945-1950 - Плава едиција у 8 томова:

Документи о спољној политици Југославије 1945. Југословенски преглед, Београд, 1984;
Документи о спољној политици Југославије 1946,и I и II књига, Југословенски преглед, Београд, 1985;
Документи о спољној политици Југославије 1947, И књига. Југословенски преглед Београд 1985. и ИИ књига, Југословенски преглед, Београд 1986;
Документи о спољној политици Југославије 1948, Југословенски преглед, Београд, 1989;
Документи о спољној политици Југославије 1949, Југословенски преглед, Београд, 1991;
Документи о спољној политици Југославије 1950, Југословенски преглед, Београд, 1993.
Публиковане су и збирке докумената из периода 1941-1945; Документи о спољној политици Југославије 1941-1945, I том, Југословенски преглед, Београд, 1988 и II том, Југословенски преглед, Београд, 1989.

Савезно министарство за иностране послове СРЈ и Министарство иностраних послова Руске Федерације издали су зборник докумената Односи Југославије и Русије (СССР) 1941 - 1945.

Зборник је објављен у Београду 1996. године на српском језику (издаваци СМИП и Војно-историјски институт и Министарство иностраних послова РФ).

Министарство спољних послова Републике Србије и Министарство иностраних послова Руске федерације издали су 2010. године на српском и на руском језику зборник докумената “Југословенско-совјетски односи 1945-1956”.