Berlin: Intervju ambasadorke Janković za portal Redaktionsnetzwerk Deutschland

Na pitanje novinara o navodima iz Prištine da Beograd stoji iza sukoba sa pripadnicima KFOR-a na severu KiM, ambasadorka Janković je odlučno odbacila takve optužbe, istakavši da je stara taktika Prištine da pokušava da prikaže sve Srbe na severu Pokrajine kao kriminalce i nasilnike. Naglasila je da Srbi na KiM žive u konstantnom strahu za svoju bezbednost, o čemu govori podatak da je od Kurtijevog dolaska na vlast zabeleženo više od 350 etnički motivisanih napada na Srbe. Ukazala je da je predsednik Aleksandar Vučić pozvao demonstrante da ostanu mirni i da ne nasedaju na provokacije koje bi ih uvukle u sukob sa KFOR-om, objasnivši da takav sukob ne može biti u našem interesu, ali da je očigledno u interesu Prištine da Srbe prikaže kao nasilnike. Suština je da srpski narod na KiM protestuje da bi iskazao svoje ogromno nezadovoljstvo zbog ugrožavanja sopstvene bezbednosti i osnovnih prava.

Upitana kakve su mogućnosti za deeskalaciju tenzija, ambasadorka je istakla da su nas nasilni potezi Prištine doveli u veoma opasnu situaciju, njenim nastojanjem da uz naoružane pripadnike tzv. policije nasilno instalira nelegitimne „gradonačelnike“, izabrane sa 3,5% glasova. Stoga je neophodno da Priština hitno povuče „gradonačelnike“ i tzv. specijalne jedinice, naglasila je. Ambasadorka Janković je ukazala da je razlog zbog koga su Srpska lista i svi Srbi na KiM bojkotovali izbore bilo odbijanje Prištine čak čitavih 10 godina da formira Zajednicu srpskih opština, koja bi Srbima obezbedila određenu autonomiju u oblasti kulture, zdravstva, obrazovanja, ekonomskog razvoja. Još jedan razlog za bojkot izbora bila je i činjenica da je Srbima na KiM, po prvi put u istoriji, bilo onemogućeno da glasaju na predsedničkim i parlamentarnim izborima, kao i na referendumu o reformi pravosuđa u Srbiji, što su inače mogli svi Srbi svuda u svetu, u Nemačkoj ili u Francuskoj, ali ne i na KiM.

Ambasadorka Janković je istakla da sada po prvi put vidimo osudu nasilnog ponašanja Prištine od strane Zapada - SAD su preduzele konkretne mere kojima će sankcionisati ovakve poteze Prištine. U poslednje vreme vidljiviji je i pritisak Nemačke, Francuske i čitave EU na Prištinu da konačno formira ZSO. Srbi na KiM nisu spremni da čekaju još 10 godina na ispunjenje onoga što je dogovoreno još 2013. godine, istakla je ambasadorka.

Što se misije KFOR tiče, ambasadorka je izrazila žaljenje zbog toga što je došlo do sukoba u kojima su povređeni vojnici KFOR, istakavši da je prisustvo KFOR veoma važno za srpski narod na KiM, jer bi njihov položaj bio još teži da nije KFOR-a. Ukazala je da vojnici KFOR-a štite naše manastire, kao na primer Visoke Dečane, koji se nalaze na UNESKO-voj listi ugrožene kulturne baštine. Međutim, očekujemo da KFOR pre svega štiti prava Srba na KiM i smatramo da je morao da spreči situaciju u kojoj su takozvane specijalne snage kosovske policije na silu omogućile ulazak albanskih „gradonačelnika“ u zgrade opština na severu KiM. Podsetila je na pogrom iz marta 2004. godine, kada su Albanci, uprkos prisustvu KFOR-a, za dva dana proterali preko 4000 Srba i nealbanaca sa KiM i uništili preko 800 srpskih kuća, poručivši da to više ne sme da se ponovi.

Na pitanje o procesu evrointegracija Srbije, ambasadorka je istakla da Srbija ostaje na evropskom putu, da je posvećena daljem sprovođenju reformi i da se nada da će naši napori biti prepoznati i valorizovani od strane Brisela. Ipak, činjenica je da proces predugo traje i da zbog toga postoji određeni zamor i razočaranje, ne samo u Srbiji, nego na čitavom Zapadnom Balkanu. Stoga, istakla je, visoko cenimo zalaganje nemačke vlade i kancelara Olafa Šolca lično da se taj proces ubrza.

Novinar je na kraju intervjua pitao kakva je pozicija Beograda prema tzv. kosovskoj nezavisnosti, a ambasadorka Janković je odgovorila da je Beograd posvećen dijalogu sa Prištinom, koji se vodi sa ciljem normalizacije odnosa, jer ne želi konflikte u regionu, već kompromisno rešenje problema. Istakla je da se Srbija čvrsto drži međunarodnog prava i Povelje UN, te da princip nepovredivosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih zemalja, mora da važi i za Srbiju.