Sofija: Intervju ambasadora Ž. Jovića za „24 časa“

Gospodine ambasadore, odlazite iz Bugarske nakon skoro pet godina diplomatske službe. Kako bi ste rezimirali sve što se dogodilo između naših država u tom periodu?

Od mog dolaska u Bugarsku, oktobra 2019. godine, desilo se mnogo toga između dve države što je naše odnose produbilo i kvalitativno učinilo boljim. Naravno, bilo je i ostalo pitanja koja bilateralne odnose između Srbije i Bugarske opterećuju, ali je i tu napravljen konkretan pomak, i što je najvažnije o tim pitanjima se bez ustezanja razgovara i postoji spremnost najvišeg političkog rukovodstva da se ona rešavaju.

Ono što je veoma važno, jeste da smo našu godišnju razmenu podigli sa nešto ispod milijarde evra 2019.g., na gotovo 2 milijarde evra na kraju 2023.g., što je veliki napredak i svedoči o potencijalu koji imamo pred nama, da u još većoj meri naše ekonomske odnose razvijemo, a na korist obe države i oba naroda. Takođe, ovaj petogodišnji period iza nas, obeležili su veliki infrastrukturni projekti, koji su ne samo dodatno povezali naše zemlje, nego su u strateškom i geopolitičkom smislu ojačali poziciju i Srbije i Bugarske. Sa završetkom poslednje deonice autoputa od oko 20 kilometara, između Slivnice i Sofije, Beograd i Sofija biće potpuno povezani najmodernijim autoputem, a naši građani moći će brzo i pre svega bezbedno da putuju u oba smera, shodno tome i da se upoznaju i stvaraju uslove za napredak u različitim sferama.

Takođe, i Srbi i Bugari od 2027.g. će moći da najsavremenijom prugom i brzim vozom putuju od Niša do Budimpešte. Završetak gasovoda „Balkanski tok“, omogućio je Bugarskoj da ubira tranzitne takse, a Srbiji novi pravac snabdevanja iz postojećeg izvora. Početak funkcionisanja gasnog Interkonektora Srbija – Bugarska, Srbiji je otvorio mogućnost da se prvi put snabdeva gasom iz alternativnog izvora, odnosno iz azerbejdžanskih nalazišta, kao i terminala za preradu tečnog prirodnog gasa iz Grčke i Turske.

Tokom pomenutog perioda, nakon KORONA virusa, intenzivirana je saradnja u oblasti kulture i bilo je vidno pojačano prisustvo više srpskih eminentnih ličnosti, organizacija i institucija, koji su u Bugarskoj na najbolji način predstavili srpsku tradiciju i kulturu, te time doprineli još većem stepenu našeg povezivanja i zbližavanja. Inicijativa na koju sam posebno ponosan, koju smo pokrenuli sa najvišim predstavnicima BPC, je velika litija, kojoj prisustvuje više stotina pravoslavnih vernika iz Srbije, Bugarske i drugih država iz regiona, i koja se od 2021.g. održava nakon presvlačenja moštiju Sv. Kralja Milutina (29.10.), koje su već više od 550 godina u crkvi Svete Nedelje u Sofiji.

Uprkos naporima za zbližavanje – od infrastrukturnih projekata do različitih društvenih, religioznih i kulturnih događaja – izgleda da Sofija i Beograd ostaju udaljeni na zvaničnom političkom nivou? Koji je razlog tome? Možemo li da ga tražimo u događajima u Severnoj Makedoniji i na Kosovu, koje naše dve države tumače na različite načine?

Ne bih rekao da postoji udaljenje ili neki razdor na najvišem političkom nivou. Pogoršanje političko-bezbednosnih uslova na globalnom nivou, dešavanja u Ukrajini i na Bliskom Istoku, doveli su do toga da centralno mesto u spoljnoj politici većine država preuzmu neka druga pitanja i teme, te se u tom smislu može reći da se to odrazilo i na naše bilateralne odnose. Takođe, odsustvo stabilne vlade u Bugarskoj, što je uvek preduslov za bolji i intenzivniji rad između dve države, takođe je uticalo da možda izgleda da se na tom bilaterelnom planu krećemo nešto sporije u proteklih godinu dana. Sa druge strane, činjenica je da je Republika Bugarska, u tri za nas strateški važna pitanja u proteklom periodu (glasanje za domaćina EHPO 2027, članstvo tzv. države „Kosovo“ u Savetu Evrope, i Rezolucija o Srebrenici u UN) zauzela poziciju koja je bila potpuno suprotna interesima Republike Srbije, i ne mogu da kažem da smo time bili obradovani i zadovoljni. Kada je reč o Republici Severnoj Makedoniji, više puta čuo da vaši analitičari i upućeni u regionalna zbivanja optužuju Srbiju za nekakav uticaj i za diktiranje šta će da radi Vlada SM.

Mogu samo da kažem da takvi stavovi nisu zasnovani na argumentima, već na proizvoljnim i nedobronamernim tumačenjima. Jedini interes Republike Srbije ka SM, jeste da imamo dobrosusedske odnose, razumevanje i prijateljstvo i da na našem putu ka EU budemo ujedinjeni u radu i zajedničkim projektima, u usavršavanju našeg zakonodavstva i u obezbeđivanju više radnih mesta. Srbija i njene institucije nisu se i neće se mešati u vaše bilateralne odnose i sa velikim nestrpljenjem očekujemo da se dve naše susedne države dogovore i reše određene nesuglasice, jer bez stabilnosti celog regiona, nema potpunog napretka i razvoja ni jedne od pojedinačnih država.

Šta na razumete u vezi sa bugarskom pozicijom o Kosovu?

Kada govorimo o našim različitim mišljenjima i pozicijama u vezi sa Kosovom i Metohijom, prvo želim da bugarskoj javnosti malo pojasnim i približim stvari, jer sam uveren da se često ili ne znaju prave činjenice ili se barata polu informacijama. Priština insistira na nazivu „Kosovo“, koji nije istorijski naziv naše južne pokrajine. Pravo ime i istorijski tačno ime je Kosovo i Metohija, a razlog za otpor i ljutnju Prištine svaki put kada se pomene reč „metohija“ leži u činjenici da „metohija“ označava crkveni posed. U našem slučaju posed ne bilo koje crkve, već Srpske pravoslavne crkve. Dodaću samo da SPC na Kosovu i Metohiji, dakle na teritoriji od oko 10 000 kvadratnih kilometara, ima preko 1300 crkava i manastira, od kojih većina datira iz 13. i 14. veka. Samo od 1999.g., oko 155 crkava i manastira SPC na Kosovu i Metohiji su ili potpuno nasilno srušeni ili su devastirani i teško oštećeni, a ove godine, neposredno pred Vaskrs, privremene institucije u Prištini zabranile su ulazak grupi srpskih vladika i mitropolita, i srpskom patrijarhu, i njihovu posetu sedištu SPC koje se nalazi na Kosovu i Metohiji.

Republika Srbija ne očekuje da Bugarska promeni svoj stav. Mi smo svesni da ste vi bili među prvim priznavačima jednostrano i nelegalno proklamovane nezavisnosti za nas lažne države „Kosovo“, kao i da ste po brojnim pitanjima veoma aktivna podrška institucijama „Kosova“. Vi ste suverena država i vaše je pravo da sami određujete pravce svoje spoljne politike. Mi želimo da kao naš sused i kao do sada percipirana bratska i prijateljska država, barem razumete i podržite minimum srpske pozicije ovog za nas strateškog nacionalnog pitanja, a posebno u kontekstu imperativa očuvanja regionalne stabilnosti i bezbednosti.

U situaciji kada Republika Srbija i njene institucije, pa i ja kao predstavnik države i MSP Srbije, kontinuirano činjenicama i argumentima pokazujemo sve gori i teži položaj Srba i drugog nealbanskog življa na KiM, kada prištinske institucije mesecima ne dozvoljavaju da srpska roba uđe na KiM, kada se zabranjuje upotreba dinara na KiM, kada se sprovodi policijska represija koja podseća na doba najjačeg fašizma i divljanja nacističkih hordi na našim prostorima, kada se puca na srpsku decu i kada se srpska deca ranjavaju dok se pripremaju za doček rođenja Isusa Hrista, kada za to niko ne odgovora i kada nema nikakve osude, kada se vrši nelegalna eksproprijacija i crkvene ali i privatne imovine Srba koji su ostali da žive na KiM, kada se vrši svakodnevna tortura, hapšenja i neosnovana maltretiranja čak i žena i dece, i pojačavaju pritisci čiji je cilj da se Srbi isele i odu sa svojih vekovnih ognjišta, Republika Srbija ne može da bude zadovoljna i srećna kada se daje podrška da „Kosovo“ uđe u Savet Evrope, organizaciju koja se prioritetno bavi pitanjem ljudskih sloboda i prava.

Rezolucija OUN o genocidu u Srebrenici našla se u bugarskim medijima najviše zbog skandala da li je bilo nastojanja bugarskog premijera ka našem predstavniku u Nju Jorku da glasa «uzdržavam se», pri činjenici da je naša zemlja bila kosponzor rezolucije. Kakvo je Vaše mišljenje po ovoj temi?

Ne želim da ulazim u medijske spekulacije u vezi sa dešavanjima tokom procesa usvajanja Rezolucije o Srebrenici. I u ovom slučaju želim samo da bugarska javnost čuje srpski stav, stav koji smo veoma jasno i argumentovano predočili svim našim partnerima, pa i nadležnim institucijama Republike Bugarske. Kao i u slučaju Kosova i Metohije, Srbija nije očekivala podršku svojoj poziciji, nego podršku principima, pravilima, odredbama i zakonima međunarodnog javnog prava, Povelji OUN i drugim sporazumima koji decenijama, a neki i vekovima, uređuju ponašanje u međunarodnim odnosima. Upravo u slučaju glasanja pa i tokom samih priprema za glasanje o Rezoluciji o Srebrenici, prekršeno je sve pomenuto. Zgažena su pravila i OUN i drugih organizacija, ali je zgažen i Ustav BiH, kao i sam Dejtonski sporazum, čiji je jedan od garanata i Republika Srbija.

Prvo i osnovno je da se u pripremu pa i sam proces i procedure glasanja, ušlo bez saglasnosti predsedništva BiH, kao i bez konsultacija sa Republikom Srbijom kao jednim od garanata Dejtonskog sporazuma. Za neupućene, pojasniću da BiH nema predsednika već kolektivno predsedništvo, koje čine 3 člana. Svaka odluka, a posebno odluka po ovako jednom osetljivom pitanju, u predsedništvu BiH mora biti doneta konsenzusom, što u ovom slučaju nije bilo ispoštovano, odnosno srpski član predsedništva nije se saglasio sa ovakvom inicijativom. Dalje, samo glasanje je iz SB OUN, izmešteno u GS OUN, zbog očekivanog veta u ovom telu. Čak i u GS OUN, svesni činjenice da će se Srbija i Republika Srpska žestoko boriti za svaki glas, promenjen je uobičajeni način glasanja. Odnosno, procedure su ustanovljene tako da se maksimalno olakša izglasavanje rezolucije, a da se pri tome ne vodi računa o tome da se upravo time otvaraju stare rane i umesto mira i saradnje u BiH unose nemir, strah, neizvesnost i napetost.

Republika Srbija nikada nije negirala strašne zločine koji su počinjeni u Srebrenici. Naše institucije su svojevremeno usvojile adekvatnu rezoluciju kojom su zločini osuđeni, i odata je pošta nevinim žrtvama. Dakle, nikada nismo negirali zločin ali smo bili protiv da se koristi termin genocid, da se celom srpskom narodu nameće krivica i da se ceo srpski narod proglasi genocidnim, te da se to kasnije iskoristi da se potpuno ukine Republika Srpska. O tome su se u našu korist više puta izjasnili i vodeći svetski eksperti u oblasti međunarodnog prava, i najveći poznavaoci pojma genocida, koji su takođe potvrdili da se desio strašan zločin, da je povređeno ratno pravo, ali da se ne može govoriti kroz termin genocida. Takođe, naš predsednik je 2015. godine otišao u Srebrenicu, na poziv rukovodstva BiH, pre svega njegovog bošnjačkog dela, i nakon poklona žrtvama i polaganja cveća na spomenik žrtvama, bio je gotovo linčovan. Uvek smo isticali važnost pomirenja i kažnjavanja svih onih koji su činili zločine. U tom smislu smo uradili sve da se svi koji su optuženi, pronađu i adekvatno kazne. Sa druge strane, nikada se nije govorilo o činjenici da je u Srebrenici i susednih nekoliko opština, u periodu od 1992. do 1995.g., počinjen ogroman zločin nad srpskim civilima, nad oko 3500 žena, dece, staraca, i vojnika, koji su brutalno likvidirani. Ovaj fakt ne opravdava zločin koji je počinjen nad Bošnjacima, ali je poražavajuće da kada govorimo o srpskim žrtvama kontinuirano nailazimo na zid ćutanja, čak i kada se radi o brutalnim zločinima nad najnevinijom kategorijom, decom.

Kada je u pitanju samo glasanje o Rezoluciji o Srebrenici, želeli smo, kako sam već rekao, minimum razumevanja i poštovanja srpske pozicije. Razumevanje smo više od svega očekivali od svojih suseda, jer živimo u istom regionu i svi se podjednako moramo angažovati da u njemu sačuvamo mir i stabilnost. Kako naš predsednik, Aleksandar Vučić često ume da kaže, „mir moramo da sačuvamo gotovo po svaku cenu“. Nažalost, tog razumevanja, izuzev Mađarske, nije bilo. Susedi su glasali za, a neki su bili čak i kosponzori rezolucije, što je bio slučaj i sa Bugarskom. Da rezimiram, ako želimo iskreno da živimo u prijateljstvu, slozi i ljubavi, ako želimo da svoju decu vaspitavamo na moralnim načelima, koliko god da je teško i koliki god da su pritisci, moramo ostati zajedno, uspravni u odbrani principa, pravila i postavki međunarodnog prava i Povelje OUN. Moramo se boriti protiv dvojnih standarda, koji su sve prisutniji u međunarodnim odnosima, u kojima je jednima nešto zabranjeno, dok je drugima dozvoljeno u gotovo identičnim situacijama.

Nadam se da će se veoma skoro u Bugarskoj formirati stabilna i dugoročna vlada, i da ćemo zajedničkim naporima nastaviti da radimo na stvaranju uslova da naši mladi ostanu u regionu, da im obezbedimo uslove za lep život, radna mesta i adekvatne plate, odličnu zdravstvenu zaštitu i najbolju putnu infrastrukturu, da mogu da putuju i da se upoznaju. Očekujem da ću svojim predanim radom u MSP Srbije u Beogradu, nastaviti da doprinosim jačanju naših odnosa, razbijanju predrasuda, razumevanju, pa i rešavanju i onih pitanja koja do sada nisu rešena, a na radost naroda sa obe strane granice. Verujem da će u tom poslu u velikoj meri pomoći državljani Srbije koji žive i rade u Bugarskoj, a koji su svojim dugogodišnjim i kvalitetnim prisustvom rekli sve o srpskom karakteru i mentalitetu i koji su pravi predstavnici svoje države. Takođe, uveren sam da će srpski državljani bugarskog porekla, koji žive u Srbiji, nastaviti da budu najbolji most između dve države, i da će kroz slobodno izražavanje svoje kulture i svog jezika, čuvanjem svojih korena, svojim radom i odnosom prema državi u kojoj žive, doprineti da se Republika Srbija još više razvije i da kroz taj razvoj u još većoj meri omogući bolji i kvalitetniji život svim svojim građanima, uključujući i bugarsku nacionalnu manjinu.