INTERVJU Nikola Selaković: Ne pristajemo da je priznavanje Kosova jedini srpski izbor

Ne znam ko sa takvom pozicijom može bilo kog Srbina da pridobije za ozbiljnu i konstruktivnu saradnju. Bojim se da rešenje u kojem se od Srbije traži "samo vi to priznajte" više zvuči destruktivno. Ipak, čak i kada izgleda da nema prostora za kreativna rešenja, mi moramo da ih tražimo. Koliko se budemo borili, toliko ćemo biti u prilici da na nešto utičemo.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković ovako sagledava proces rešavanja kosovskog pitanja, u kome je pre nekoliko dana vetar u leđa Prištini dao novi šef Bele kuće Džozef Bajden, rekavši Beogradu da treba da se fokusira na međusobno priznavanje.

Bajden je svoju "instrukciju" o Kosovu udenuo u čestitku za Dan državnosti Srbije. Da li je naša država reagovala diplomatskim kanalima na taj, po mnogima, neprimereni gest?

- O toj čestitki sam javno rekao šta sam imao. Šta ćete više od reakcije ministra spoljnih poslova?

* I posle tog Bajdenovog istupa ne odbacujete mogućnost da će on biti naklonjen postizanju kompromisa...

- Bajden dobro poznaje ovaj deo Evrope i njegove probleme niz decenija unazad. Oni, međutim, ne mogu da se rešavaju jednim potezom. Nisam od onih koji će da kažu da imamo automatsku lošu poziciju nove američke administracije prema nama. Uveren sam da ćemo sa našom državnom politikom, koja je pokazala veliku upornost i racionalnost, i sa našim novim ambasadorom u Vašingtonu, uspeti mnogo više da radimo na privlačenju sagovornika koji će biti spremni da nas saslušaju. Ukazivaćemo na to, da koliko god je neko dobro poznavao stanje u regionu iz perioda devedesetih, da je ovo 2021. godina i da se mnogo toga promenilo. Promenila se Srbija sa kojom može ozbiljno da se razgovara. U regionu se ponaša trpeljivo i odgovorno i ključni je faktor održavanja mira, političke i ekonomske stabilnosti.

* Na sastanku predsednika Makrona i Vučića pominjalo se "inovativno rešenje". Postoji li neka inicijativa iz Beograda koja bi u ovom trenutku podrazumevala taj vid rešenja i da li je nekome predstavljena?

-Uvek postoje takve mogućnosti, a o tome šta one konkretno sadrže ne govori se u medijima. Kada postoji to što su mediji nazvali "inovativni predlog", o tome se razgovara sa onima koji mogu da utiču na donošenje odluka. Zemlje Zapada u prethodnih 13 godina sa nama ne razgovaraju na tu temu, pogotovu one koje su priznale samoproglašenu tzv. nezavisnost Kosova. Jedan broj njih smatra da je to stvar o kojoj nema šta da se priča, ali ima i onih sa kojima se razgovaralo bez njihovog krutog stava da jedino Srbija treba da prizna separatizam kosovskih Alabanaca i da se time normalizuju odnosi. To nije naša pozicija i protiv toga se borimo.

* Možemo li u nastavku političke bitke za KiM više da se oslonimo na Kinu i Rusiju? Medijator dijaloga u vidu EU pokazao se kao nedorastao, nisu ispoštovani sporazumi čiji su oni garant...

- Naše prijateljstvo sa Rusijom i Kinom je dokazano u nizu kritičnih trenutaka za našu državu i narod. Od pružanja podrške u SB UN, do sprečavanja ulaska tzv. Kosova u međunarodne organizacije. Sa druge strane, za nas je od izuzetne važnosti da nastavimo put ka članstvu u EU. To je tip društva kojem želimo da pripadamo. Kada su očevi moderne Srbije pre više od 180 godina razmišljali o dobijanju statusa autonomne kneževine, na rubu Otomanske imperije, a posle toga se borili i za međunarodno priznatu nezavisnost, oni su naše najtalentovanije ljude slali na školovanje u Beč, Berlin, Pariz.., da se odatle vrate da bi gradili našu Srbiju. Srbija danas ima svoje "ja", samostalno donosi odluke i ide ka EU, čuvajući svoja prijateljstva sa Rusijom i Kinom i opredeljenost da bude vojno neutralna. Takođe, želimo da budemo sposobni da sami sebe branimo ako nekome padne na pamet da nas napadne.

* Može li se ostvariti članstvo u EU ako nam kao mač nad glavom stoji priznavanje "Kosova" kao uslov?

- Nijedan međunarodni akt niti organizacija to pred nas nije postavila u vidu uslova za učlanjenje. Govori se o normalizaciji odnosa, ni o kakvom priznavanju.

* Na tom putu ka EU, Brisel nam zamera što sa njima ne usklađujemo spoljnu politiku, što ne uvodimo sankcije Belorusiji, što nismo glasali za Rezoluciju o Krimu u UN... Hoće li to biti ozbiljna kočnica?

- Ono što Srbija nije prihvatila bilo je zbog toga što bi time sebi nanela ozbiljnu štetu. Procenat u kome pratimo odluke Spoljnopoltičke službe EU je veći od 60 odsto i to je visok procenat. Oni od Srbije očekuju da bespogovorno i bez razmišljanja prihvata sve što Brisel odluči na spoljnopolitičkom planu. To možete da očekujete od nekog ko je član EU. Proces usklađivanja spoljne i bezbednosne politike traje dok ne postanete član i tada se ovo pitanje više ne postavlja.

* Izrael je priznao Kosovo, a prema Vašingtonskom sporazumu, Srbija treba do leta da premesti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Da li će se to desiti?

- Predsednik Vučić je posle sastanka u Beloj kući bio veoma jasan rekavši da ukoliko Izrael bude pokazao poštovanje prema Srbiji, da ćemo mi znati kakav ćemo korak preduzeti. Mislim da ovaj gest nije bio izraz poštovanja.

* Može li se razrešiti galimatijas oko položaja našeg ambasadora u Podgorici Vladimira Božovića? On se nada povlačenju odluke o njegovom proterivanju iz Crne Gore...

- I ja se tome nadam, a da li će se to dogoditi, ne zavisi od nas.

* Kako ocenjujete to što se uoči lokalnih izbora u Nikšiću rukovodstvo Srbije ponovo targetira kao neko ko se meša u unutrašnja pitanja Crne Gore?

-Takve priče nemaju veze sa realnošću. Nažalost, već je uobičajena stvar da kada imate lični problem na unutaršnjoj političkoj sceni, tražite krivca u drugima. Pokazujemo najveću trpeljivost po pitanju različitih neistinitih tvrdnji i provokacija. Srbija posmatra Crnu Goru kao susednu i nezavisnu državu. U njoj živi gotovo 30 odsto pripadnika srpskog naroda i sa njom želimo najbolje moguće bratske odnose na ravnopravnim osnovama. Srbija, pri tom, nije priznala separatizam dela teritorije Crne Gore i na njega poslala svog ambasadora i pripadnike svoje vojske.

* Ima gledišta da je podizanjem spomenika Stefanu Nemanji Beograd prestao da bude glavni grad Jugoslavije i postao glavni grad Srbije, da li ste saglasni sa tim?

- Otkrivanjem spomenika Stefanu Nemanji i završetkom radova na Hramu Svetog Save Beograd je dobio ozbiljan pečat svog srpskog identiteta. On jeste grad kosmopolitskog duha, na čijem grbu se nalaze otvorene kapije i koji rado prima svakoga ko u dobroj veri dolazi u njega. Beograd je postao prestonica Jugoslavije zato što je bio prestonica Srbije. A, većina onih koji su napadali spomenik Stefanu Nemanji, radili su to jer im ne odgovara što je on posvećen Stefanu Nemanji, i što je podignut u Vučićevo vreme, a ne zbog mesta na kom se nalazi, zbog veličine ili toga kako izgleda.

Izvor: Novosti