Državni sekretar Starović učestvovao na Dubrovnik forumu

Starović je ocenio da su države zapadnog Balkana, tokom pandemije virusa Kovid-19, nasuprot očivanju mnogih, pokazale mnogo viši stepen solidarnosti, nego što je to bilo na drugim delovima kontinenta. On je istakao da je Srbija bila uspešna u nabavci vakcina od samog starta, pa je iz tog razloga mogla i želela da pomogne i svojim komšijama u regionu, te je od početka procesa vakcinacije počela da donira vakcine svojim susedima, koji u tom trenutku nisu imali nijednu vakcinu.

Prema njegovim rečima, do sada je Srbija donirala oko 250.000 doza vakcina državama u regionu, ali i šire, a u cilju dalje solidarnosti i zajedničke borbe protiv pandemije, otvorila je i svoje granice za građane regiona i omogućila besplatnu vakcinaciju u gradovima širom Srbije.

„Skoro 200.000 naših komšija je došlo i vakcinisalo se u Srbiji“, rekao je Starović i dodao da je to između ostalog doprinelo procesu pomirenja, dok je slika Srbije iz devedetih nestala u jednom danu, jer su ljudi prepoznali koliko se Srbija promenila i šta je sve uređeno u poslednjih nekoliko godina.

„U program vakcinacije bili su uključeni i migranti u Srbiji, a sada se priprema jedna velika količina vakcina koja će biti donirana državama u Africi, koje se trenutno nalaze u teškoj situaciji“, naglasio je državni sekretar.

Govoreći o proširenju EU na zemlje zapadnog Balkana, državni sekretar je ukazao da su pred Srbiju na njenom putu evrointegracija postavljeni teški zadaci, od kojih ona ne beži, već upravo suprotno, svesna je da svaki rezultat koji bude postignut, biće u cilju boljeg života građana Srbije.

Istako je da i pored toga što proces pridruživanja sadrži i politički aspekt, da sve strane u tom procesu moraju biti iskrene, i da se rešenja moraju tražiti u zajedničkoj saradnji EU i država zapadnog Balkana, kako ne bi dolazilo to toga da određena bilateralna pitanja dovedu do blokade država u tom procesu. Starović je kao primer naveo slučaj Severne Makedonije, istakavši da se blokada te države prenosi na sve zemlje zapadnog Balkana.

Tokom svog izlaganja, Starović je naveo da i pored toga što se sve države regiona suočavaju sa problemom „odliva mozgova“, Srbija trenutno može da se pohvali da je u situaciji da više visokoobrazovanih ljudi dolazi u Srbiju, nego što iz nje odlazi. Sa druge strane, ukazao je državni sekretar, problem koji je u Srbiji dominantan jeste odlazak ljudi sa znanjem posebnih zanata – zidari, vodoinstalateri, medicinske sestre itd. 

„Jedino rešenje za taj problem jeste – ekonomsko jačanje“, istakao je Starović.

Na kraju, Starović je naglasio da se većina problema sa kojima se danas suočavaju države zapadnog Balkana mogu rešiti regionalnom i ekonomskom saradnjom, i kao dobar primer toga naveo inicijativu „mini šengen“, ocenivši da to nije zamena za evropske integracije, već njena dopuna. On je dodao da je poziv otvoren za celi zapadni Balkan da pristupi toj inicijativi i najavio da će uskoro doći i do promene njenog naziva, kako ne bi izazivala određene polemike u tom smislu.

Državni sekretar Starović, na marginama Dubrovnik foruma, sastao se sa državnim sekretarom u Ministarstvu za spoljne poslove i trgovinu Mađarske Tamašom Vargom, i tom prilikom sagovornici su razmenili poglede o spoljno-političkim temama, pandemiji, migracijama i procesu evrointegracija.

Takođe, Starović je tokom boravka u Dubrovniku obišao i crkvu Svetog Blagovještenja i prostorije Srpske pravoslavne crkvene opštine Dubrovnik i tom prilikom susreo se sa protojerejem-stavroforom Stevanom Kovačevićem i jerejem Miroslavom Boškovićem.

Nakon posete Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini, državni sekretar se sastao sa predsednikom Vijeća srpske nacionalne manjine Dubrovačko-neretvanske županije i grada Dubrovnika Miloradom Vukanovićem i zamenikom predsednika VSNM Dubrovačko-neretvanske županije Danijelom Vuković.