Selaković: Srbija je jaka zbog mudre i odgovorne politike predsednika Vučića

Selaković je, gostujući na televiziji „Pink“, podsetio da predsednik Vučić nastupa sa ozbiljnim regionalnim inicijativama, kao što je „Otvoreni Balkan“, da je pokrenuo niz regionalnih infrastrukturnih projekata, dok, sa druge strane Kurti poziva na stvaranje „velike Albanije“ i proizvodi nemir i nestabilnost u čitavom regionu.

Selaković je kazao da „mali balkanski Hitler“, odnosno Kurti, radi sve da onemogući slobodu kretanja, guši slobodu i prava srpskog naroda na KiM što se, kako je naveo, može videti kroz 70 skrivenih istraga iz kojih treba da proizađu optužnice uperene protiv Srba na KiM.

„Jedinstvo Srba na KiM i jedinstvo sa njihovim predsednikom i vladom je ono što njima (Prištini) direktno ne odgovara. Nisu slomili srpski duh na KiM, jer je Srbija jaka, a ona je jaka zbog mudre i odgovorne politike predsednika Vučića“, rekao je ministar.

Selaković je istakao da Kurtija ne zanima dijalog, niti da sprovede onu što je u tom dijalogu do sada postignuto.

„Na sednici Saveta bezbednosti UN sam rekao da u Prištini vlada maligni nacionalizam čiji je cilj da se politički obezglave Srbi, koje ne mogu da pobede na izborima“, rekao je ministar.

Selaković je, osvrćući se na nedavnu sednicu Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran šestomesečni izveštaj o radu UNMIK-a, rekao da je da je atmosfera na sednici bila veoma zanimljiva i drugačija nego do sada.

Ministar je rekao da  su stalne i nestalne članice ovog tela koje podržavaju naše stavove u svojim istupanjima bile veoma čvrste i principijelne. On se osvrnuo na obraćanja predstavnika Rusije, Kine, Indije, posebno izdvojivši govor stalnog predstavnika Brazila koji je govorio o značaju poštovanja Rezolucije 1244, ali i stalnog predstavnika Gane koji je veoma jasno govorio u prilog politici naše zemlje.

„Priznavači nezavisnosti tzv. Kosova bili su u neku ruku slabiji i manje ubedljivi, i svi su osudili zabranu sprovođenja referenduma i izbora 3. aprila i pozvali su na sprovođenje obaveza preuzetih Briselskim sporazumom“, rekao je Selaković.

Šef srpske diplomatije je podvukao činjenicu da naši sunarodnici na KiM žive u strahu i neizvesnosti, ukazujući da je samo prošle godine bilo 45 odsto više slučajeva etnički motivisanog nasilja nego prethodne godine. Prema rečima ministra, o tom strahu i neizvesnosti svedoče ljudi koji žive na KiM, a posebno preko 200.000 interno raseljenih Srba i nealbanaca koji već 23 godine ne mogu da se vrate na svoja ognjišta.

Selaković je kazao da je na problem interno raseljenih lica posebno skrenuo pažnju svim članicama SBUN.

On se osvrnuo i na licemerje predstavnika Prištine koji na toj sednici napomenuli da su prihvatili izbeglice iz Avganistana.

„Oni su pokušali da drže lekcije svetskoj javnosti, a onda morate reagujete i podignete svoj glas“, istakao je Selaković.

Govoreći o predsedničkim izborima u Francuskoj i pobedi Emanuela Makrona, ministar je kazao da smo svedoci šta su dvojica predsednika, Vučić i Makron, svojim ličnim odnosom uspeli da učine za odnose dve države.

„Pogledajte gde su bili ti odnosi pre pet godina, na kom nivou su bili na političkom, ekonomskom, na polju investicija“, istakao je ministar i naveo brojne projekte koji se rade u partnerstvu s francuskim kompanijama, kao što su aerodrom „Nikola Tesla“, Beogradski metro, deponija u Vinči…

Ministar se osvrnuo i na navode u pojedinim medijima da predsednik Vučić nije čestitao Robertu Golobu na pobedi na parlamentarnim izborima u Sloveniji, naglašavajući da se to veoma lako može proveriti na sajtu predsednika i njegovim društvenim mrežama.

„Mi smo posvećeni razvoju prijateljskih odnosa, uvereni da će se nastaviti praksa održavanja sednica dve vlade, kao i naša dobra ekonomska saradnja, ali i nastaviti njihova podrška našem evropskom putu“, rekao je Selaković.

Upitan da okarakteriše gaf italijanskog ambasadora u Jasenovcu koji je tom prilikom izrazio solidarnost sa hrvatskim narodom, Selaković je kazao da smo odavno shvatili da naše nesreće niko neće pamtiti ako ih mi ne pamtimo, naglašavajući da je u prethodnom periodu mnogo uređeno na tom polju, upravo kroz insistiranje na negovanju kulture sećanja.