Starović: Afrika je sve više u fokusu naše spoljne politike

Starović je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, najavio da ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sutra počinje novu turneju po afričkom kontinentu, odnosno državama afričke zapadne obale, koja će obuhvatiti tri države - Gabon, Ekvatorijalnu Gvineju i Sao Tome i Principe.

Prema njegovim rečima, te države su naši tradicionalni prijatelji sa kojima smo počeli da obnavljamo veze od organizacije komemorativnog skupa Pokreta nesvrstanih zemalja u oktobru prošle godine u Beogradu.

„Nijedno prijateljstvo ne sme da se uzima zdravo za gotovo, na njemu se mora raditi, ono se mora negovati, i u skladu sa tim sprovodimo našu aktivnost. Siguran sam da će poseta koju sutra započinje ministar Selaković biti i te kako uspešna. Radi se o državama koje prosto naši državni zvaničnici nisu decenijama posećivali, i neko s pravom može da kaže da smo ih pomalo zapostavili. To ne sme više biti slučaj. Afrika je sve više u fokusu naše spoljne politike, govori se o Africi kao kontinentu budućnosti. Želimo i da širimo svoje stalno diplomatsko prisustvo“, rekao je Starović.

Napomenuo je da Srbija na afričkom kontinentu danas ima 14 ambasada i da će proširivanju naše mreže doprineti Sporazum o kolokaciji koji je zaključen prošle godine sa Mađarskom, a koji nam omogućuje da u određenim državama sveta uspostavimo sistem dve ambasade pod jednim krovom, čime se značajno smanjuju administrativni, tehnički i drugi troškovi, a omogućava nam da bez značajnijih budžetskih izdataka proširimo svoju diplomatsku mrežu.

Povodom jučerašnjeg susreta ministra Selakovića sa mađarskim kolegom Peterom Sijartom, Starović je rekao da za nas Budimpešta predstavlja kapiju Evrope i naveo da se, ukupno posmatrano, odnosi Beograda i Budimpešte nalaze na istorijskom maksimumu, kao i da su oni dobar i redak primer za to kako lideri, predsednik Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban, mogu svojim strateškim vizijama da nekada promene tok istorije.

„Retko se to dešava, a ovo je sjajan primer. Na delu možemo da vidimo koliko su se ti odnosi promenili i unapredili za samo desetak godina“, rekao je Starović.

Radi se o, naglasio je, strateškom opredeljenju gde je prepoznata činjenica da su za nas okviri zapadnog Balkana važni, ali i suviše uski, i da moramo napraviti iskorak prema našem širem okruženju, starim susedima.

Kako je naveo, nivo mađarskih investicija u Srbiji raste, trgovinska razmena se već sada meri milijardama, a najvažniji infrastrukturni projekat na kojem smo zajednički angažovani je izgradnja brze pruge između Beograda i Budimpešte kojom će se putovati vozovima koji će ići 200 kilomatara na sat.

Upitan o nedavnom pismu 16 američkih kongresmena predsedniku SAD Džozefu Bajdenu, u kom su zatražili intenziviranje odnosa sa Srbijom, Starović je rekao da je to veoma važna vest i s tim u vezi je odao priznanje ambasadoru Srbije u SAD Marku Đuriću, navodeći da je pismo rezultat predanog rada u prethodnih godinu i po dana.

„Za ovu aktivnost Srbija nije angažovala nikakvu lobističku agenciju, već je ovo plod delovanja naše diplomatije u Vašingtonu“, istakao je Starović i naveo da je to pismo u Prištini izazvalo visok stepen nezadovoljstva albanskih političara.

Na pitanje o predlogu Prištine od četiri tačke koje se odnose na to kako bi mogli da se na Kosovu i Metohiji održe izbori 3. aprila, Starović je rekao da su to pre svega nekakve lepe želje pripadnika privremenih institucija samouprave u Prištini i naglasio da je za nas važno da će naši sunarodnici na KiM moći da glasaju.

Prema njegovim rečima, to je nešto za šta imamo podršku najvećeg dela međunarodne zajednice i da ta podrška treba da se pretoči u konkretne mere.

Starović je naveo da bi najbolje bilo da se držimo pozitivne ustaljene prakse da se izbori odvijaju uz podršku Misije OEBS i dodao da mu je žao što OEBS nije bio na visini zadatka kada je reč o realizaciji referenduma o promeni Ustava Srbije 16. januara na KiM.

Kako je rekao, Srbi na KiM će sigurno moći da glasaju na predstojećim izborima na biračkim mestima na kojima su navikli da glasaju.

„Siguran sam da Kurti neće imati podršku da Srbe onemogući da glasaju na izborima“, kazao je državni sekretar.

Povodom dešavanja u Crnoj Gori, Starović je rekao da niti možemo niti želimo da se mešamo i utičemo na dinamiku političkih procesa u Crnoj Gori, ali da ono što možemo i moramo jeste da apelujemo i instistiramo na ostvarivanju svih ličnih i kolektivnih političkih prava Srba u Crnoj Gori.

„Apelovali bismo da se demokratska volja građana Crne Gore i u turbulentnim političkim okolnostima preko parlamenta preslika na vladu Crne Gore i druge organe izvršne vlasti“, rekao je Starović.

Prema njegovim rečima, nadamo se da će nova vlada u Crnoj Gori, bez obzira na to ko će je činiti, napraviti nekoliko koraka koji će se pozitivno odraziti na naše odnose, a koji se tiču potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, organizacije slobodnog popisnog izjašnjavanja građana, ozbiljnijeg razmatranja inicijative „Otvoreni Balkan“ i ukidanja štetne odluke o proterivanju našeg ambasadora Vladimira Božovića.