Selaković za „KORD“: Srbija i SAD počivaju na istim slobodarskim tradicijama i demokratskim vrednostima
Srbija i SAD su kroz čitavu istoriju imali skladne političke i diplomatske odnose. U oba svetska rata bili smo saveznici, pa čak i u vreme Hladnog rata Beograd je sa Vašingtonom imao odnos stabilnog i pouzdanog partnerstva. Imali smo nesreću da se kao država u jednom za čitav svet prelomnom istorijskom trenutku usled brojnih okolnosti nađemo na liniji konfrontacije sa SAD, ali to je nesumnjivo atipična situacija ukoliko sagledamo tradiciju srpsko-američkih bilateralnih odnosa. Ova generacija političara dužna je da, pre svega u interesu Srbije, pokuša da sa SAD ponovo pronađe zajednički jezik i zajednički interes, i to, ako postoji dobra volja obe strane, neće biti tako teško kako na prvi pogled možda izgleda. Naše države počivaju na istim slobodarskim tradicijama i demokratskim vrednostima, i, ako se izuzme pitanje Kosova i Metohije, mi sa SAD nemamo otvorena pitanja koja bi mogla biti nepremostiva prepreka u stvaranju novog partnerstva.
2. Svojevremeno ste kao generalni sekretar predsednika Srbije izrazili zadovoljstvo što je uz posredovanje tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa postignut sporazum o ekonomskoj normalizaciji između Prištine i Beograda. Ipak čini se da sada srpska administracija ima velika očekivanja o novog predsednika SAD Džozefa Bajdena, koga vidi kao dobrog poznavaoca ove tematike. Šta su vaša konkretna očekivanja kada je u pitanju dalje rešavanje ovog pitanja i podrška SAD evropskim integracijama Srbije?
Politička pretpostavka na kojoj Vašingtonski sporazum počiva jeste da je odnose Beograda i Prištine moguće postupno relaksirati kroz jačanje poslovnih veza i stvaranje zajedničkog ekonomskog interesa. To je recept koji počiva i na zdravom razumu ali i na proverenim američkim političkim iskustvima. Iako je i u ovdašnjoj i u svetskoj javnosti bilo mnogo nedoumica o tome kako će se administracija predsednika Bajdena odnositi prema plodovima rada prethodne predsedničke administracije, Stejt dipartment je jasno poručio da, kada je reč o Vašingtonskom sporazumu, neće biti promene stava. Kada je reč o evrointegraciji Srbije, Vašington je pružao kontinuiranu podršku našem putu u EU. Budući da je namera administracije predsednika Bajdena da SAD povrate aktivniju ulogu svetionika demokratije na globalnom planu, očekivanja američke administracije, kada je reč o reformskim procesima u Srbiji, koincidiraju i sa našim interesima i sa našim težnjama kada je reč o daljoj konsolidaciji demokratije u Srbiji. Na tom polju se interesi Srbije, SAD i EU nesumnjivo preklapaju. Jedino što očekujemo jesu jednaki aršini i fer odnos prilikom evaluacije i valorizacije uspeha postignutih u reformskim procesima, a to do sada nije uvek bio slučaj.
3. Nedavno smo imali prilike da čujemo da je ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas izrazio uverenje da se, uz podršku nove američke vlade, nudi šansa da se pronađe rešenje kosovskog problema i da se dođe do sveobuhvatnog sporazuma koji će doneti i ekonomski prosperitet. Šta su vaša očekivanja kada govorimo o ovoj ekonomskoj strani?
Nema nikakve dileme da zamrznuti sukobi nisu povoljno okruženje za dinamičan ekonomski rast i sigurno i predvidivo poslovanje. Mi godinama unazad poručujemo da smo spremni da kroz neku vrstu kompromisnog rešenja za otvorena pitanja između Beograda i Prištine stvorimo podsticajniji ambijent za ekonomski oporavak i napredak regiona. I nije tu reč samo o ekonomski pragmatičnom pristupu, već i o našoj iskrenoj želji da se zapadni Balkan trajno izmesti iz postkonfliktne atmosfere i na održiv način stavi tačka na sva međunacionalna trvenja u našem regionu. Srbija u tom smislu ne može biti konstruktivnija i iskrenija, i jedina zadrška koju imamo tiče se srpskih državnih i nacionalnih interesa, čije zadovoljenje mora biti deo svakog trajnog i održivog rešenja na Balkanu. Takva rešenja su po mom dubokom uverenju moguća i zahtevaju samo malo dalekovidosti i konstruktivnosti naših zapadnih partnera, među kojima se i veličinom i uticajem i snagom SAD svakako izdvajaju. I inicijativa „mini šengen“ koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić i naša solidarnost u vreme pandemije Kovida-19 pokazuju u kom pravcu Srbija želi da se naš region razvija, i uveren sam da je dobra volja Srbije prepoznata.
4. Iako govorimo o novom partnerstvu, važno je reći da je ovo i godina jubileja, odnosno obeležavanja 140 godina diplomatskih odnosa dve zemlje. Koje bi ste momente iz prošlosti naveli kao najvažnije za jačanje prijateljstva i saradnje sa SAD i u budućnosti?
Bezbroj je istorijskih događaja koji se mogu izdvojiti kao svetle tačke ili vrhunci u srpsko-američkim odnosima, počevši od prisustva američkih lekara na ovim prostorima u vreme Balkanskih ratova, preko Pupinovih odnosa sa predsednikom Vilsonom, operacije Haljard u kojoj je spašen najveći broj američkih pilota u okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ratu. Danas su neformalni ambasadori Srbije u SAD naši veliki sportisti, koji stvaraju bitno drugačiju sliku od stereotipa nastalih o Srbiji i Srbima tokom 90ih godina prošlog veka. I uveren sam da se neće završiti na tome, jer toliko je toga što veže Srbiju i SAD da, samo ako budemo krajnje nerazumni, možemo propustiti priliku da u predstojećem periodu naše odnose podignemo na mnogo viši nivo.
5. Za razliku od nekih ranijih vremena, u visokoglobalizovanom svetu, pre svega Peking postaje važan akter u spoljnoj politici ali i u ekonomskom razvoju, čega smo svedoci i u Srbiji. Koliko odnosi između velikih sila, čine kompleksnim vođenje diplomatske politike, kada su u pitanju male zemlje?
Srbija vodi otvorenu i transparentnu polivalentnu spoljnu politiku, koja počiva na principima vojne neutralnosti i političke samostalnosti naše države. Mi nemamo skrivenih agendi i želju da se kao mala država mešamo u geopolitičke nesuglasice svetskih i regionalnih sila. Smatramo da je moguće istrajati u takvoj politici ukoliko nastavimo da uspešno dokazujemo svoj kredibilitet radeći dosledno na stvaranju stabilnog regiona i uklanjanju ekonomskih barijera, što za konačni cilj ima i političku relaksaciju odnosa na zapadnom Balkanu. Malim zemljama i narodima teško je da u turbulentnim vremenima, a živimo u takvoj geopolitičkoj eri, nađu prostor za razvoj i napredak bez svrstavanja u blokove, ali Srbija nastavlja da traži svoje mesto pod suncem vodeći u svakom smislu odgovornu i dobronamernu regionalnu politiku, ali i ljubomorno čuvajući svoje državotvorne tradicije i teško osvojenu slobodu i samostalnost.
6. Od demokratskih promena do danas USAID je za 20 godina svog delovanja ovde podsticao brojne procese u Srbiji od jačanja pravne države do podsticaja za jačanje tržišta i promociju inovacija. Koliko je ova podrška bila značajna za modernu Srbiju?
Srbija se, nakon niza godina provedenih u atmosferi sankcija i svojevrsne izolovanosti, u jednom trenutku potpuno nespremna zatekla u periodu tranzicije. Ne mislim da je Srbija tokom prve decenije ovog milenijuma bila uspešan primer tranzicije, ali razlozi tome su brojni i nije vreme da u njih ulazim. Međutim, u mnogim oblastima, poput reforme pravosuđa ili uspostavljanja tržišne ekonomije, inostrani nouhau je bio dragocen i nezamenjiv, iako je taj period naše istorije, ako moram da dam jednu opštu retrospektivnu ocenu, u velikoj meri bio propuštena šansa. Koliko god namere američkih i svih drugih inostranih stručnjaka, agencija, nevladinih organizacija bile dobre, činjenica je da su ekonomski odnosi Srbije i SAD danas daleko ispod naših mogućnosti i potrebno je uložiti novu snagu i energiju i pokrenuti neke možda efikasnije mehanizme za jačanje tih odnosa. Podsetiću samo da je robna razmena sa SAD u 2020. godini iznosila 811,5 miliona dolara, a da je u prva četiri meseca ove godine bila 285,4 miliona, što je, složićete se, simbolično s obzirom na mogućnosti koje se nude.
7. U skladu sa Vašingtonskim sporazumom, još jedna američka agencija, Američka međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) trebalo je doprinese da budu otvorena vrata za američke investicije u regionu Zapadnog Balkana. Da li je, kako su mediji spekulisali, sa dolaskom Bajdenove administracije taj plan stavljena ad acta i kakve su reperkusije kada govorimo o očekivanim američkim investicijama pre svega u oblast infrastrukture?
SAD su trajno zainteresovane za Srbiju i zapadni Balkan. Mi imamo svakako velika očekivanja od ekonomske saradnje sa SAD, ali ne bi bilo umesno da ja govorim o detaljima tih planova ili dinamici njihove realizacije. Sama činjenica da je DFC formalizovao svoje prisustvo u Beogradu otvaranjem regionalne kancelarije jeste veoma važan korak, i iskreno se nadam da je pred nama razdoblje kontinuiranog razvoja srpsko-američkih odnosa, uključujući i ekonomske. Evidentno je da postoji ogroman neiskorišćeni potencijal u privrednoj saradnji Srbije i SAD, i procena je da su oblasti poput energetike, infrastrukture i novih tehnologija posebno pogodne za razvitak saradnje. Smatramo da bi bilo veoma važno da u što skorijem periodu zaključimo sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa SAD, kao i da za Srbiju bude produžen preferencijalni status u trgovini sa SAD.
8. Ove godine obeležavamo i 20 godina od formiranja AmCham, udruženja američki investitora koji vrlo uspešno posluju u Srbiji i tokom godina su kreirali veliki broj radnih mesta. Koliko su ove poslovne veze važne za učvršćivanje dobrih diplomatskih odnosa?
Američki investitori su, osim što su u Srbiji stvorili značajan broj radnih mesta, zaslužni za, čini mi se jednu mnogo važniju promenu. Oni su naime u Srbiju doneli novu vrstu radne etike i dobro organizovane sisteme koji podstiču kompetitivnost na radnom mestu. Reč je uglavnom o kompanijama koje upošljavaju mlade i visokokvalifikovane ljude. Neki od njih su, upravo zbog toga što su dobili priliku da rade u američkim kompanijama u kojima imaju predvidiv razvoj karijere, ostali da u Srbiji grade svoju profesionalnu budućnost. Ta vrsta odnosa i saradnje država koja se ogleda u investicionoj aktivnosti je i ključan segment političkog i diplomatskog otopljavanja odnosa, jer na taj način se menja i percepcija SAD o Srbiji i Srbima, ali i percepcija jedne kritično važne populacione grupe u Srbiji prema SAD, što je nakon godina krize u našim odnosima veoma važno. Zato poslovnim udruženjima poput AmChama dugujemo zahvalnost ali i obavezu da nastavimo da unapređujemo poslovni ambijent kako bi srpsko-američki odnosi na polju ekonomije nastavili da cvetaju.