Селаковић за „КОРД“: Србија и САД почивају на истим слободарским традицијама и демократским вредностима

Србија и САД су кроз читаву историју имали складне политичке и дипломатске односе. У оба светска рата били смо савезници, па чак и у време Хладног рата Београд је са Вашингтоном имао однос стабилног и поузданог партнерства. Имали смо несрећу да се као држава у једном за читав свет преломном историјском тренутку услед бројних околности нађемо на линији конфронтације са САД, али то је несумњиво атипична ситуација уколико сагледамо традицију српско-америчких билатералних односа. Ова генерација политичара дужна је да, пре свега у интересу Србије, покуша да са САД поново пронађе заједнички језик и заједнички интерес, и то, ако постоји добра воља обе стране, неће бити тако тешко како на први поглед можда изгледа. Наше државе почивају на истим слободарским традицијама и демократским вредностима, и, ако се изузме питање Kосова и Метохије, ми са САД немамо отворена питања која би могла бити непремостива препрека у стварању новог партнерства. 

2.           Својевремено сте као генерални секретар председника Србије изразили задовољство што је уз посредовање тадашњег председника САД Доналда Трампа постигнут споразум о економској нормализацији између Приштине и Београда. Ипак чини се да сада српска администрација има велика очекивања о новог председника САД Џозефа Бајдена, кога види као доброг познаваоца ове тематике. Шта су ваша конкретна очекивања када је у питању даље решавање овог питања и подршка САД европским интеграцијама Србије?

Политичка претпоставка на којој Вашингтонски споразум почива јесте да је односе Београда и Приштине могуће поступно релаксирати кроз јачање пословних веза и стварање заједничког економског интереса. То је рецепт који почива и на здравом разуму али и на провереним америчким политичким искуствима. Иако је и у овдашњој и у светској јавности било много недоумица о томе како ће се администрација председника Бајдена односити према плодовима рада претходне председничке администрације, Стејт дипартмент је јасно поручио да, када је реч о Вашингтонском споразуму, неће бити промене става. Kада је реч о евроинтеграцији Србије, Вашингтон је пружао континуирану подршку нашем путу у ЕУ. Будући да је намера администрације председника Бајдена да САД поврате активнију улогу светионика демократије на глобалном плану, очекивања америчке администрације, када је реч о реформским процесима у Србији, коинцидирају и са нашим интересима и са нашим тежњама када је реч о даљој консолидацији демократије у Србији. На том пољу се интереси Србије, САД и ЕУ несумњиво преклапају. Једино што очекујемо јесу једнаки аршини и фер однос приликом евалуације и валоризације успеха постигнутих у реформским процесима, а то до сада није увек био случај.    

3.           Недавно смо имали прилике да чујемо да је министар иностраних послова Немачке Хајко Мас изразио уверење да се, уз подршку нове америчке владе, нуди шанса да се пронађе решење косовског проблема и да се дође до свеобухватног споразума који ће донети и економски просперитет. Шта су ваша очекивања када говоримо о овој економској страни?

Нема никакве дилеме да замрзнути сукоби нису повољно окружење за динамичан економски раст и сигурно и предвидиво пословање. Ми годинама уназад поручујемо да смо спремни да кроз неку врсту компромисног решења за отворена питања између Београда и Приштине створимо подстицајнији амбијент за економски опоравак и напредак региона. И није ту реч само о економски прагматичном приступу, већ и о нашој искреној жељи да се западни Балкан трајно измести из постконфликтне атмосфере  и на одржив начин стави тачка на сва међунационална трвења у нашем региону. Србија у том смислу не може бити конструктивнија и искренија, и једина задршка коју имамо тиче се српских државних и националних интереса, чије задовољење мора бити део сваког трајног и одрживог решења на Балкану. Таква решења су по мом дубоком уверењу могућа и захтевају само мало далековидости и конструктивности наших западних партнера, међу којима се и величином и утицајем и снагом САД свакако издвајају. И иницијатива „мини шенген“ коју је покренуо председник Александар Вучић и наша солидарност у време пандемије Kовида-19 показују у ком правцу Србија жели да се наш регион развија, и уверен сам да је добра воља Србије препозната.

4.           Иако говоримо о новом партнерству, важно је рећи да је ово и година јубилеја, односно обележавања 140 година дипломатских односа две земље. Kоје би сте моменте из прошлости навели као најважније за јачање пријатељства и сарадње са САД и у будућности?

Безброј је историјских догађаја који се могу издвојити као светле тачке или врхунци у српско-америчким односима, почевши од присуства америчких лекара на овим просторима у време Балканских ратова, преко Пупинових односа са председником Вилсоном, операције Хаљард у којој је спашен највећи број америчких пилота у окупираној Европи у Другом светском рату. Данас су неформални амбасадори Србије у САД наши велики спортисти, који стварају битно другачију слику од стереотипа насталих о Србији и Србима током 90их година прошлог века. И уверен сам да се неће завршити на томе, јер толико је тога што веже Србију и САД да, само ако будемо крајње неразумни, можемо пропустити прилику да у предстојећем периоду наше односе подигнемо на много виши ниво.  

5.           За разлику од неких ранијих времена, у високоглобализованом свету, пре свега Пекинг постаје важан актер у спољној политици али и у економском развоју, чега смо сведоци и у Србији. Kолико односи између великих сила, чине комплексним вођење дипломатске политике, када су у питању мале земље? 

Србија води отворену и транспарентну поливалентну спољну политику, која почива на принципима војне неутралности и политичке самосталности наше државе. Ми немамо скривених агенди и жељу да се као мала држава мешамо у геополитичке несугласице светских и регионалних сила. Сматрамо да је могуће истрајати у таквој политици уколико наставимо да успешно доказујемо свој кредибилитет радећи доследно на стварању стабилног региона и уклањању економских баријера, што за коначни циљ има и политичку релаксацију односа на западном Балкану. Малим земљама и народима тешко је да у турбулентним временима, а живимо у таквој геополитичкој ери, нађу простор за развој и напредак без сврставања у блокове, али Србија наставља да тражи своје место под сунцем водећи у сваком смислу одговорну и добронамерну регионалну политику, али и љубоморно чувајући своје државотворне традиције и тешко освојену слободу и самосталност.

6.           Од демократских промена до данас УСАИД је за 20 година свог деловања овде подстицао бројне процесе у Србији од јачања правне државе до подстицаја за јачање тржишта и промоцију иновација. Kолико је ова подршка била значајна за модерну Србију?

Србија се, након низа година проведених у атмосфери санкција и својеврсне изолованости, у једном тренутку потпуно неспремна затекла у периоду транзиције. Не мислим да је Србија током прве деценије овог миленијума била успешан пример транзиције, али разлози томе су бројни и није време да у њих улазим. Међутим, у многим областима, попут реформе правосуђа или успостављања тржишне економије, инострани ноухау је био драгоцен и незамењив, иако је тај период наше историје, ако морам да дам једну општу ретроспективну оцену, у великој мери био пропуштена шанса.  Kолико год намере америчких и свих других иностраних стручњака, агенција, невладиних организација биле добре, чињеница је да су економски односи Србије и САД данас далеко испод наших могућности и потребно је уложити нову снагу и енергију и покренути неке можда ефикасније механизме за јачање тих односа. Подсетићу само да је робна размена са САД у 2020. години износила 811,5 милиона долара, а да је у прва четири месеца ове године била 285,4 милиона, што је, сложићете се, симболично с обзиром на могућности које се нуде.

7.           У складу са Вашингтонским споразумом, још једна америчка агенција, Америчка међународна развојна финансијска корпорација (ДФЦ) требало је допринесе да буду отворена врата за америчке инвестиције у региону Западног Балкана. Да ли је, како су медији спекулисали, са доласком Бајденове администрације тај план стављена ад ацта и какве су реперкусије када говоримо о очекиваним америчким инвестицијама пре свега у област инфраструктуре?

САД су трајно заинтересоване за Србију и западни Балкан. Ми имамо свакако велика очекивања од економске сарадње са САД, али не би било умесно да ја говорим о детаљима тих планова или динамици њихове реализације. Сама чињеница да је ДФЦ формализовао своје присуство у Београду отварањем регионалне канцеларије јесте веома важан корак, и искрено се надам да је пред нама раздобље континуираног развоја српско-америчких односа, укључујући и економске. Евидентно је да постоји огроман неискоришћени потенцијал у привредној сарадњи Србије и САД, и процена је да су области попут енергетике, инфраструктуре и нових технологија посебно погодне за развитак сарадње. Сматрамо да би било веома важно да у што скоријем периоду закључимо споразум о избегавању двоструког опорезивања са САД, као и да за Србију буде продужен преференцијални статус у трговини са САД.

8.           Ове године обележавамо и 20 година од формирања АмЦхам, удружења амерички инвеститора који врло успешно послују у Србији и током година су креирали велики број радних места.  Kолико су ове пословне везе важне за учвршћивање добрих дипломатских односа?

Амерички инвеститори су, осим што су у Србији створили значајан број радних места, заслужни за, чини ми се једну много важнију промену. Они су наиме у Србију донели нову врсту радне етике и добро организоване системе који подстичу компетитивност на радном месту. Реч је углавном о компанијама које упошљавају младе и висококвалификоване људе. Неки од њих су, управо због тога што су добили прилику да раде у америчким компанијама у којима имају предвидив развој каријере, остали да у Србији граде своју професионалну будућност. Та врста односа и сарадње држава која се огледа у инвестиционој активности је и кључан сегмент политичког и дипломатског отопљавања односа, јер на тај начин се мења и перцепција САД о Србији и Србима, али и перцепција једне критично важне популационе групе у Србији према САД, што је након година кризе у нашим односима веома важно. Зато пословним удружењима попут АмЦхама дугујемо захвалност али и обавезу да наставимо да унапређујемо пословни амбијент како би српско-амерички односи на пољу економије наставили да цветају.