Izjave Konakovića predstavljaju tešku i nepotrebnu uvredu za Srbiju i srpski narod, kao i korak nazad u naporima za unapređenje odnosa između dve države

Ministarstvo istovremeno osuđuje rečnik, ocene i komentare šefa diplomatije nama susedne i prijateljske države Bosne i Hercegovine.

Sportske manifestacije, gde god da se održavaju i bez obzira koji su timovi u pitanju, treba da budu mesta za promociju zdravog nadmetanja, poštovanja pravila igre, ali i korektnog ponašanja publike. Utakmice i navijači ne bi smeli da se zloupotrebljavaju i da budu povod za otvaranje starih rana, iznošenje grubih neistina, nepoštovanja svih žrtava, a ne bi smele da budu platforme za vređanje predsednika Republike Srbije i srpskog naroda u celini.

Umesto osude sramnog navijanja u Sarajevu, koje deo tamošnjeg političkog establišmenta nastoji da prikaže kao tobože multietnički i multikonfesionalni grad, Konaković pokušava da dnevnu politiku, medijske spinove skovane u inostranstvu, kao i neskrivenu ličnu netrpeljivost prema predsedniku Aleksandru Vučiću i celom srpskom narodu pretoči u objave koje niti imaju smisla niti odgovaraju istini.

Kada govori o zločinima i patnjama Bošnjaka, Konaković svesno zaboravlja da je njegov sunarodnik Naser Orić, komandant muslimanskih jedinica tokom sukoba u BiH, oslobođen odgovornosti za stravična ubistva gotovo 3.700 Srba u široj okolini Srebrenice i etnička čišćenja, kao što zaboravlja da su zaslužene kazne izbegli i mudžahedini u redovima vojske BiH, koji su takođe vršili jezive masakre nad srpskim civilima. Zar je to pravda? Nabrajanje nekažnjenih zločina bošnjačko-muslimanske strane nad Srbima, kada je reč o sukobu između 1992-1995. godine, oduzelo bi puno prostora, a još više, ako bismo se vratili nekoliko decenija unazad, u godine Drugog svetskog rata.

Predsednik Vučić je otišao u Srebrenicu pre nešto više od deset godina da se pokloni bošnjačkim žrtvama. Na taj gest pijeteta, pomirenja i izvinjenja – bošnjački ekstremisti su reagovali pokušajem linča, umesto ljudskog dočeka priređena je kiša kamenica za predsednika Srbije i srpsku delegaciju. Ni za taj „incident“, koji bi u pravnoj državi krstili kao pokušaj ubistva ili bar nanošenja teških povreda, niko nije odgovarao. Sve je to poznato Konakoviću, ali jeftini politički poeni, sejanje animoziteta i mržnje prema Srbima u sopstvenoj i susednoj državi imaju, izgleda, prioritet u radu „šefa diplomatije“ Bosne i Hercegovine.              

Srbija ostaje posvećena miru, saradnji i očuvanju stabilnosti u regionu. Ne tražimo i ne očekujemo ništa više od drugih do toga da se i naše žrtve poštuju, priznaju i ne minimiziraju. Ako želimo iskreno pomirenje, mora se postići i minimum pravednosti, tj. kažnjavanje odgovornih za zločine. Srpski narod je svoj krst, žrtve, patnju i bol uvek dostojanstveno nosio, ali nećemo dozvoliti nikome da nas vređa i omalovažava.