Изјаве Конаковића представљају тешку и непотребну увреду за Србију и српски народ, као и корак назад у напорима за унапређење односа између две државе
Министарство истовремено осуђује речник, оцене и коментаре шефа дипломатије нама суседне и пријатељске државе Босне и Херцеговине.
Спортске манифестације, где год да се одржавају и без обзира који су тимови у питању, треба да буду места за промоцију здравог надметања, поштовања правила игре, али и коректног понашања публике. Утакмице и навијачи не би смели да се злоупотребљавају и да буду повод за отварање старих рана, изношење грубих неистина, непоштовања свих жртава, а не би смеле да буду платформе за вређање председника Републике Србије и српског народа у целини.
Уместо осуде срамног навијања у Сарајеву, које део тамошњег политичког естаблишмента настоји да прикаже као тобоже мултиетнички и мултиконфесионални град, Конаковић покушава да дневну политику, медијске спинове сковане у иностранству, као и нескривену личну нетрпељивост према председнику Александру Вучићу и целом српском народу преточи у објаве које нити имају смисла нити одговарају истини.
Када говори о злочинима и патњама Бошњака, Конаковић свесно заборавља да је његов сународник Насер Орић, командант муслиманских јединица током сукоба у БиХ, ослобођен одговорности за стравична убиства готово 3.700 Срба у широј околини Сребренице и етничка чишћења, као што заборавља да су заслужене казне избегли и муџахедини у редовима војске БиХ, који су такође вршили језиве масакре над српским цивилима. Зар је то правда? Набрајање некажњених злочина бошњачко-муслиманске стране над Србима, када је реч о сукобу између 1992-1995. године, одузело би пуно простора, а још више, ако бисмо се вратили неколико деценија уназад, у године Другог светског рата.
Председник Вучић је отишао у Сребреницу пре нешто више од десет година да се поклони бошњачким жртвама. На тај гест пијетета, помирења и извињења – бошњачки екстремисти су реаговали покушајем линча, уместо људског дочека приређена је киша каменица за председника Србије и српску делегацију. Ни за тај „инцидент“, који би у правној држави крстили као покушај убиства или бар наношења тешких повреда, нико није одговарао. Све је то познато Конаковићу, али јефтини политички поени, сејање анимозитета и мржње према Србима у сопственој и суседној држави имају, изгледа, приоритет у раду „шефа дипломатије“ Босне и Херцеговине.
Србија остаје посвећена миру, сарадњи и очувању стабилности у региону. Не тражимо и не очекујемо ништа више од других до тога да се и наше жртве поштују, признају и не минимизирају. Ако желимо искрено помирење, мора се постићи и минимум праведности, тј. кажњавање одговорних за злочине. Српски народ је свој крст, жртве, патњу и бол увек достојанствено носио, али нећемо дозволити никоме да нас вређа и омаловажава.