Selaković učestvovao na 49. zasedanju Saveta za ljudska prava UN

„Srbija je iskreno posvećena ispunjavanju obaveza preuzetih ratifikovanjem ugovora o ljudskim pravima UN“, istakao je Selaković i dodao da naša zemlja redovno podnosi izveštaje ugovornim telima, kontinuirano radi na primeni prihvaćenih preporuka, ali i da dobro sarađuje sa kancelarijom visokom komesarke Mišel Bašele.

Takođe, ministar je podsetio da je Srbija formirala Savet za praćenje primene preporuka Saveta za ljudska prava, napomenuvši da su saradnja i uzajamno razumevanje osnova za delovanje na principima univerzalnosti, objektivnosti i neselektivnosti.

„Događaji devedesetih godina obeležili su region iz kojeg dolazim. Srbija u najboljoj veri nastoji da doprinese ostvarenju trajnog pomirenja kroz konstruktivno postavljanje u rešavanju svih otvorenih pitanja i posvećenost jačanju regionalne saradnje“, kazao je Selaković naglasivši da naša zemlja da posebnu pažnju posvećuje utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Ministar je ukazao da se rešavanje ovog pitanja često politizuje, ali da je Srbija posvećena rešavanju sudbine nestalih lica. On je naveo da se prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta od prethodne godine, u regionu kao nestalo još uvek vodi 9.925 lica, od čega 1.621 u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija; 1.964 u Republici Hrvatskoj, i 6.340 u Bosni i Hercegovini  

Prema rečima šefa srpske diplomatije, Srbija već dugi niz godina ukazuje na značaj pronalaženja trajnog i održivog rešenja za lica koja se nalaze u dugotrajnom raseljenju, kako izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, tako i interno raseljenih sa Kosova i Metohije.

„Srbija je među zemljama sa najvećim brojem interno raseljenih u Evropi – radi se o licima srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti, prinuđenim da napuste svoje domove na Kosovu i Metohiji“, kazao je Selaković napomenuvši da se održiv povratak procenjuje na manje od tri odsto, prvenstveno usled bezbednosnih pritisaka na povratnike.

„Smatramo da je, u pronalaženju trajnih rešenja za izbeglice i interno raseljene, neophodno omogućiti ravnopravan izbor između lokalne integracije i povratka u mesto porekla. Za to u mestu porekla moraju biti ispunjeni elementarni uslovi u smislu lične i imovinske bezbednosti, vladavine prava i odsustva diskriminacije“, rekao je ministar.

Selaković je poručio da migrantska kriza dodatno naglašava međuzavisnost ljudskih prava i humanitarnih pitanja, ali i podvukao da joj je Srbija, kao zemlja na balkanskoj ruti, pristupila s najvećom humanošću u pružanju utočišta licima koja su se našla u situaciji migranata, uz obezbeđivanje međunarodne zaštite, u skladu s principom nediskriminacije.
 
On je naveo i da poseban test svima predstavlja pandemija korona virusa, koja dodatno povećava našu zajedničku odgovornost za poštovanje prava na zdravlje.
 
„U duhu solidarnosti, Srbija je i nesebično uputila vakcine drugim zemljama, kako našim susedima, tako i afričkim i zemljama u regionu Bliskog Istoka“, zaključio je svoje izlaganje šef srpske diplomatije.