Селаковић учествовао на 49. заседању Савета за људска права УН

„Србија је искрено посвећена испуњавању обавеза преузетих ратификовањем уговора о људским правима УН“, истакао је Селаковић и додао да наша земља редовно подноси извештаје уговорним телима, континуирано ради на примени прихваћених препорука, али и да добро сарађује са канцеларијом високом комесарке Мишел Башеле.

Такође, министар је подсетио да је Србија формирала Савет за праћење примене препорука Савета за људска права, напоменувши да су сарадња и узајамно разумевање основа за деловање на принципима универзалности, објективности и неселективности.

„Догађаји деведесетих година обележили су регион из којег долазим. Србија у најбољој вери настоји да допринесе остварењу трајног помирења кроз конструктивно постављање у решавању свих отворених питања и посвећеност јачању регионалне сарадње“, казао је Селаковић нагласивши да наша земља да посебну пажњу посвећује утврђивању судбине несталих лица.

Министар је указао да се решавање овог питања често политизује, али да је Србија посвећена решавању судбине несталих лица. Он је навео да се према подацима Међународног комитета Црвеног крста од претходне године, у региону као нестало још увек води 9.925 лица, од чега 1.621 у Аутономној покрајини Косово и Метохија; 1.964 у Републици Хрватској, и 6.340 у Босни и Херцеговини  

Према речима шефа српске дипломатије, Србија већ дуги низ година указује на значај проналажења трајног и одрживог решења за лица која се налазе у дуготрајном расељењу, како избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, тако и интерно расељених са Косова и Метохије.

„Србија је међу земљама са највећим бројем интерно расељених у Европи – ради се о лицима српске и других неалбанских националности, принуђеним да напусте своје домове на Косову и Метохији“, казао је Селаковић напоменувши да се одржив повратак процењује на мање од три одсто, првенствено услед безбедносних притисака на повратнике.

„Сматрамо да је, у проналажењу трајних решења за избеглице и интерно расељене, неопходно омогућити равноправан избор између локалне интеграције и повратка у место порекла. За то у месту порекла морају бити испуњени елементарни услови у смислу личне и имовинске безбедности, владавине права и одсуства дискриминације“, рекао је министар.

Селаковић је поручио да мигрантска криза додатно наглашава међузависност људских права и хуманитарних питања, али и подвукао да јој је Србија, као земља на балканској рути, приступила с највећом хуманошћу у пружању уточишта лицима која су се нашла у ситуацији миграната, уз обезбеђивање међународне заштите, у складу с принципом недискриминације.
 
Он је навео и да посебан тест свима представља пандемија корона вируса, која додатно повећава нашу заједничку одговорност за поштовање права на здравље.
 
„У духу солидарности, Србија је и несебично упутила вакцине другим земљама, како нашим суседима, тако и афричким и земљама у региону Блиског Истока“, закључио је своје излагање шеф српске дипломатије.