Разговарамо о посети Џоа Бајдена Београду

„Ово је за нас важно у контексту реализације започетих инфраструктурних пројеката, као што је изградња деонице ауто-пута од Ниша према Мердару, иницијатива балкански ’мали шенген’, која подразумева изградњу свеколиких веза између већих економских центара читавог региона, што је изузетно важно за даљи економски развој Србије. Веома је битан и део који се односи на културну баштину и спровођење пресуда у вези с имовином манастира Високи Дечани и поштовање имовине СПЦ”, каже Марко Ђурић.

Како оцењујете досадашњи боравак у САД?

За протеклих пет месеци, колико боравим у Америци, мој тим и ја смо успели да организујемо сусрет са 26 чланова Конгреса. Успели смо да организујемо неколико пута недељно у нашој резиденцији догађаје на којима су учествовали и представници Стејт департмента који се баве питањем Србије, тако и конгресмени и пословни и утицајни људи. Српска амбасада је претходних месеци постала веома активна и виђена адреса у Вашингтону.

Ове године обележавамо 140 година од успостављања дипломатских односа Србије и САД, шта амбасада наше земље конкретно ради на повезивању две државе?

Чинимо све да остваримо контакт са што већим бројем људи. Бавимо се полагањем темеља за изградњу дугорочне политичке инфраструктуре потребне за снажне односе Србије и САД и у питању је генерацијски задатак који није започео са мном, али са мојим тимом имам намеру да носим ту врсту одговорности на један агилан и офанзиван начин. То значи бити спреман да нашу политику и визију развоја Србије представимо на начин пријемчив америчкој публици, задржавајући српску ДНК, на амерички начин представити нашу политику и мислим да смо у томе до сада успели. За неколико месеци смо постали једна од најактивнијих амбасада из овог дела света у Вашингтону и то је видљиво и препознато од стране више утицајних саговорника на високом нивоу у Америци. Градимо здрав и добар српски кокус, односно Удружење чланова америчког Конгреса који се групишу према заједничком мишљењу, ставовима и начелима.

Какав је однос српске амбасаде и дијаспоре у САД?

Држава протекле три деценије није била ангажована у раду с дијаспором од распада некадашње Југославије, која се до 1991. године на организoван начин бавила дијаспором. Сада смо у фази када из пепела то градимо, из почетка. Нису се водили прецизни регистри ни евиденције српске дијаспоре, да не говоримо о једној врсти редовне и организоване активности и комуникације. У САД постоји врло утицајна и значајна српска заједница која је присутна у различитим браншама. Живимо у новом времену где није довољно само да се окупљамо на ћевапима, већ и путем дигиталних платформи треба да се повезујемо, и ради економске сарадње и ради лобирања, као што друге развијеније дијаспоре раде.

Шта ће се конкретно променити?

Све се то мења из корена и наредних месеци радићемо на изградњи дигиталне платформе која ће имати за циљ да омогући повезивање српске дијаспоре у САД и пре свега различитих генерација, разнолике структуре српске дијаспоре. Тим поводом већ сам разговарао с неким представницима водећих организација у САД. Најважније је повезивање и остваривање практичне сарадње у реализацији конкретних бизнис идеја, али и, рецимо, учења онлајн српског језика. Веома је важно и организовање дознака за отаџбину по нижим тарифама него што се то сада ради преко комерцијалних банака. Дакле, реч је о веома амбициозној агенди за развој дигиталне конекције с нашом дијаспором у САД коју треба охрабрити да буде у контакту са Србијом.

Како наши људи у САД коментаришу економски развој Србије и то што смо се економски трансформисали и привукли највише инвеститора у региону?

То није остало непримећено у српској дијаспори, они виде нову перспективу Србије, о чему сведочи и повећан број захтева за српско држављанство и добијање пасоша. Ми им објашњавамо шта је наша економска стратегија и зашто нам је, рецимо, циљ да се после 30 година свега што се издешавало у овом делу Европе повежемо с другим земљама региона. Такође, објашњавамо зашто ће наша економија бити међу прве три у Европи и зашто желимо да дајемо замајац целом региону. Наша визија је регион без граница. То је прича коју свако разуме у Вашингтону и коју су спремни да подрже и ту нам се интереси поклапају.

Да ли се може очекивати да председник САД Џозеф Бајден посети Србију?

Не пропуштам ниједан дан да у разговорима са саговорницима из САД истакнем да је последњи амерички председник који је посетио Србију док је био на дужности био Џими Картер 1980. године. Нама Србима би велика част била да један председник Америке, док је на функцији, посети наш главни град, уз уверавања да би у Београду био дочекан веома срдачно и боље него у неким градовима централне и источне Европе. То би несумњиво био значајан подстицај за развој билатералних односа САД и Србије. Надам се да ће председник Бајден у свом мандату, индивидуално или у оквиру неких својих европских турнеја, посетити нашу земљу и наставићу да о томе разговарам с нашим америчким партнерима.

Да ли САД подржавају наставак дијалога Београда и Приштине и шта се може очекивати од Албина Куртија, који износи опасне тезе о положају имовине СПЦ?

Курти је претходних недеља показао склоност ка инаћењу и не претерано конструктивном приступу, чак и у односу на сугестије високих представника америчке администрације. Из разговора који смо ми имали, претходних недеља, проистиче да ће САД подржати напоре ЕУ као главне и одговорне и на основу мандата СБ УН из 2011. године за вођење дијалога. Имајући у виду да смо од почетка године, уместо сузбијања насиља, били сведоци десетина напада на имовину СПЦ и порука о укидању статуса угрожености црквене имовине и српских светиња, то представља потврду незрелости и неспремности да носи одговорност за безбедност и заштиту светиња. То показује и приштинску острашћену политичку намеру да се положај наших светиња искористи за реализацију њихових сепаратистичких циљева.

Извор: Политика