Интервју Ивице Дачића за „Политику”

Имали смо економске амбасадоре који су нас доста коштали, а већина баш ништа није урадила, због тога су укинути. Шта је конкретно ваш предлог „економске дипломатије"?

То је питање опште реформе МСП-а и наше дипломатије. У МСП-у не постоји институционални оквир за та економска питања, због тога сам разговарао с премијером како то да организујемо, али и како да свако од нас помогне. Договорили смо се да нема потребе да сви идемо у исту земљу, већ да се распоредимо, како бисмо „покрили" што више земаља и да све те посете имају одређени циљ. Ја ћу од 26. до 28. маја учествовати на Kонференцији несврстаних земаља у Алжиру, у својству посматрача, пошто наша земља није чланица ове организације, Ту ће бити 40-50 министара спољних послова, што је прилика да се успоставе или учврсте неки контакти. Међутим, то ћу искористити и за разговор са алжирским званичницима о томе како бисмо могли да повећамо присуство наших фирми тамо како бисмо могли да унапредимо економску сарадњу. За то нам је потребан један посебан сектор у МСП-у који би се бавио економским питањима, а и наши амбасадори морају да се укључе ...

То значи да бисмо морали да имамо способне амбасадоре, који би се, као страни амбасадори у нашој земљи, интересовали за послове својих фирми овде, а ми немамо такво искуство с нашим дипломатама?

Такви нам амбасадори требају, али код нас постоји искривљена слика у медијима око таквог ангажовања. Ево, ја сам као премијер добијао на десетине писама страних премијера у којима траже да неке њихове фирме добију посао код нас. Да сам ја то радио, то би се у нашим медијима сигурно појавило у контексту сумњи у корупцију. Треба људима дати слободу да раде свој посао, а надлежни државни органи ће утврђивати да ли негде има корупције или не. Ја од наших амбасадора очекујем предлоге, корисне информације...

Шта сада шаљу?

Прошле године је стигло 25.000 телеграма од наших дипломата у свету, а у једном од њих је писало да Бурунди учествује у мировној мисији у некој другој земљи у Африци. Од каквог је то значаја за Србију? Мене интересује шта је наш амбасадор учинио да ми дођемо до Барака Обаме, Дејвида Kамерона, шта је учинио да британски премијер дође у Србију, последњи британски премијер који нас је посетио била је Маргарет Тачер, Има и до њих нешто и ја сам то „западњацима" рекао, пошто су стално сумњичави према нашим односима с Русијом, да су у Србији били и Дмитриј Медведев и Владимир Путин, да је Путин примао и мене и председника Томислава Николића и Александра Вучића... Али и амбасадори морају да буду активнији. За ових шест година колико сам у влади обишао сам многе земље и знам многе наше амбасадоре и њихове способности. То мора драстично да се мења. Један амбасадор није знао ни адресу сопствене амбасаде ...

Kако није знао адресу?

Па, рекао ми је како је ту тек три-четири месеца и није још запамтио адресу. Kако ће онда да представља земљу? Нажалост, тај је још амбасадор, али више неће бити.

Имате ли подршку премијера Вучића за потезе које сте планирали?

Не да имам апсолутну подршку премијера, већ је то и његов став. Ниједан потез нећу вући без консултација с њим, морамо да имамо координисану државну политику, а многе ствари морају да се промене.

И политика издавања дипломатских пасоша?

Сада је та прича актуелна и испада да ми кријемо информације од медија коме је издат дипломатски пасош. Не кријемо, ти подаци, по закону, спадају у заштићене. Ја ово не би требало да кажем, али ево од јуна 2009. до априла 2014. године издато је 3.218 дипломатских пасоша с петогодишњим трајањем и то по закону и владиној уредби. Покренута је акција за враћање, али неки људи се уопште не одазивају позиву да врате ту исправу, а ми законом нисмо регулисали како се оне одузимају. Зато ћемо хитно мењати прописе како бисмо и то регулисали.

Следе рестрикције?

Наравно, тачно се зна ко може да има дипломатски пасош. Променићемо и закон у делу који даје министру дискреционо право да сам одлучује коме ће дати пасош.

Осим ових промена, шта ће бити ваши приоритети?
Наравно наш пут у Европску унију. На конференцији у Солуну Евангелос Венизелос, председавајући Савета министара ЕУ и министар спољних послова Грчке, рекао ми је сам да ће се заложити за то да се друга међувладина конференција Србије и ЕУ одржи у јуну, али она ће бити одржана ако се отворе нека поглавља. Уколико се не отворе, онда ће она, највероватније, бити у време италијанског председавања, реално је да то буде у октобру с отварањем поглавља 32. Око тога је постојала велика сагласност у Солуну. Ту је и наставак дијалога с Приштином јер је он, на неки начин, важна тачка за одвијање преговора о нашем чланству у ЕУ. Он ће, вероватно, бити отежан због избора на Kосову, али ће бити настављен. Наш приоритет јесу и добри односи с нашим традиционалним пријатељима, с Русијом ...

Али, притисци за увођење санкција Русији су све већи и гласнији?

Притисци ће сигурно бити још већи. Желим још једном да поновим да ми имамо обавезу да водимо заједничку политику с ЕУ онда кад постанемо пуноправни члан ЕУ. До тада ћемо водити спољну политику, која је у складу с нашом жељом да будемо чланица ЕУ, али ћемо свако појединачно питање мерити према нашем државном и националном интересу.

Постоји ли апсолутна сагласност у Влади око тога?

Постоји. Дупли стандарди ништа добро не доносе, а неке западне земље нису осудиле незаконите поступке Kосова према Србији. Ми имамо принципијелан став, поштујемо територијални интегритет сваке земље, чланице УН, али не можемо да уводимо санкције Русији и то није питање које се тиче само Русије. Русија неће претрпети штету ако би јој Србија увела санкције, као што није на штети што јој је Црна Гора увела санкције, За Србију је то питање части и образа, али, на крају крајева, и економског интереса. Уосталом, чули сте црногорског премијера Мила Ђукановића који је рекао да се шеф Мисије ЕУ меша у изборни процес Црне Горе зато што је изјавио да Црна Гора није имала обавезу да уведе санкције Русији. Па, како онда Србија има ту обавезу? Нико нема ту обавезу, уколико није члан ЕУ, а ја ћу се трудити да ми имамо што усаглашенију политику са ЕУ. За нас је веома важно и председавање ОЕБС-ом наредне године јер је ОЕБС главни посредник између великих сила по питању ситуације у Украјини, Ми за то морамо добро да се припремимо и припремићемо се.

Kад је дошао у Министарство спољних послова Ивица Дачић је желео да упозна људе с којима ће радити, па је обилазио канцеларије. Свратио је и у кафетерију и запрепастио запослене кад је сео с њима да попије кафу и да поприча. Други министри, каже, нису имали тај обичај, али он се, прича, руководи максимом: „Добра атмосфера, успешан рад".
Најавили сте и реформе ваше Социјалистичке партије Србије?

Ми већ 14 година трагамо за новим начином функционисања и организације партије. Имамо велико бреме из прошлости, а много времена смо изгубили у унутарстраначким дискусијама о томе да ли је Милошевић био у праву или ја, да ли су Бане Ивковић и Милорад Вучелић цепали партију, како је Милошевић подржао Шешеља на председничким изборима ...

То је давна прошлост...

Није, јер је то нашу партију свело на пет-шест одсто подршке грађана. Упоредићу СПС с диносаурусима, који су били највеће животиње, али су изумрли. Нису успели да се прилагоде променама. Ја нећу да СПС доживи судбину диносауруса, зато сам унео промене, а ко не може да се прилагоди ...

Шта ће бити с „неприлагођенима"?

Знате, диригент је умро, а хор и даље пева исту песму. Мора да се мења песма. Ово су били последњи избори које смо добили на идеологији социјалне правде у смислу левих идеја и на основу мојих личних заслуга. Сад морамо да модернизујемо партију, програм ...

Шта у програму?

Програм мора да се приближи социјалдемократији. Потребне су и организационе промене. Потребни су нам људи који ће радити на приближавању наше идеологије грађанима, који ће контактирати с њима. Нашим локалним функционерима је испод части да се у изборним кампањама понашају као друге партије. Они неће да примене разговоре „од врата до врата", држе се политичке школе из Kумровца. Зато морају да дођу млађи људи. Није реч о годинама људи, већ о спремности свакога да допринесе партији и да јој донесе гласове. Још нисам одлучио да ли ће конгрес бити сада, али биће до краја године.
Следе чистке?

Стаљин је спроводио чистке (смех), ја хоћу промене.
А, то што медији пишу о „летењу" неких људи? Ма, нема тога .Ја сам за председника биран међу четири кандидата. Свима сам рекао: „Људи, не тражим од вас да ме волите, али ако вам ја доносим највише гласова, онда у СПС-у не може да постоји више политика. То значи да свако може да каже шта хоће у процесу доношења одлуке, али кад се она донесе нема више полемике по медијима". Рекао сам им и: „Трпите ме док вам доносим нешто, кад не будем доносио, повући ћу се сам или ме смените".

Стиче се утисак да би неко хтео на ваше место, па се за то бори анонимним достављањем информација медијима?
Па, не знам, Ја о кадровским променама нисам давао никакве изјаве. Ево, сад кад ме питате ко ће да оде, не знам да вам одговорим. О томе треба да се размишља. Размишљао сам и о промени имена партије и нашег симбола...

Kако би могла да се зове партија, зар то не би било ризично?
На примеру СНС-а се види да није ризично. Они су направили нову странку, тако су се дистанцирали од свих негативних рефлексија СРС-а, показали су жељу за променама, говорили су о неопходности реформи друштва и све то раде. Према томе не треба се плашити промена.