Од које чланице ЕУ се тражило оно што се тражи од Србије?

„Знате ли и за један случај неке земље кандидата која је морала да уради нешто слично да постане чланица?“, упитао је Селаковић.

Министар је поставио и питање како то може бити предуслов за пријем у ЕУ, у ситуацији када немају све чланице исти став у вези са Косовом.

„Косово није само према Уставу Србије јужна покрајина, већ и на основу Резолуције УН 1244. Србија је УН приступила са својим границама које укључују и Косово и Метохију, и ми смо чланица УН“, подвукао је он.

Истовремено, истиче да је Београд и даље спреман на компромисно решење са Приштином, које мора бити одрживо, примењиво и прихватљиво за обе стране.

„То не значи да једна страна добије све, а друга ништа“, указао је он.

Селаковић, према АПА, није желео да говори како би могао да изгледа компромис, а по питању промене граница казао је да нико не говори о томе.

„Нема ниједног решења такве врсте на столу“, нагласио је он.

На питање да ли Београд може да се помири са тим да косовски Албанци не желе да живе у Србији, одговорио је питањем: “Да ли је разумно да се милион Срба у Босни и Херцеговини тера да живи у БиХ?“.

Управо зато што се ради о принципима, према његовим речима, Србија у потпуности подржава територијални интегритет БиХ.

„Знамо да наш став према БиХ чува и нашу позицију везано за Косово. Нисам срео никога ко је могао да ми објасни зашто принцип самоопредељења треба да важи само за Албанце на Косову, али не и Србе у Републици Српској“, указао је он.

Селаковић је додао да је по питању Косова међународна заједница мислила да је промена границе добро решење.

„Мислим да то није добро решење. Ако се граница једном мења онда ће се то увек десити. То није добро за регион, а ни за нас“, поручио је шеф српске дипломатије.

Селаковић је критиковао косовског премијера Аљбина Куртија, указујући да Приштина не жели да примени Бриселски споразум, то јест обавезу формирања ЗСО.

„Ако постоји споразум онда он мора бити испуњен, независно да ли се он некоме свиђа или не“, рекао је он.

Београд, каже, испунио је све своје обавезе и сада чека на ЕУ и косовске Албанце да они то учине.

Селаковић је изразио забринутост због Куртијевих симпатија везано за уједињење Косова и Албаније, додајући да се не брине због његових изјава, већ због „ћутања у европским главним градовима“.

Будућем високом представнику међународне заједнице у БиХ Кристијану Шмиту Селаковић саветује да буде непристрасан.

„Ако се жели решење за БиХ не сме се мешати и стати на једну страну“, поручио је он.

Босански Срби, каже, имају добре разлоге зашто су скептични према високом представнику међународне заједнице.

Рекао је да је досадашњи високи представник користио своја обвлашћења да ограничи надлежности РС.

„Дејтонски мировни споразум је један од најуспешнијих мировних пројеката не само у Европи, већ у свету и треба га сачувати“, нагласио је Селаковић, додајући да су промене споразума могуће само уз пристанак сва три народа и два ентитета БиХ.

По питању европског пута Србије у ЕУ, он је критиковао приступни процес Унији и лицемерје појединих држава у опхођењу према Србији.

„Како може бити да су државе чланице ЕУ спремне да приме грађане ЕУ, али не и Србију као чланицу?“, упитао је он.

Селаковић је указао да се стално мењају циљеви у приступном процесу ЕУ.

Иако је Србија, као први кандидат из региона прихватила нову методологију, није добила датум приступања, што је, каже, огромна разлика у односу на раније рунде ширења ЕУ у којима су услови и датуми били од почетка јасни.

Србија, нагласио је указујући на економске податке, добро је припремљена за чланство у ЕУ.

Селаковић је указао да ће ове године привредни раст Србије бити виши од шест одсто, да земља испуњава Мастришке критеријуме по питању јавног дуга, као и да је стопа незапослености у протеклих пар година пала са 26,9 одсто на девет процената.

Према његовим речима сада се многи млади Срби враћају у домовину како би радили у међународним предузећима.

Исто тако, истакао је да Србија привлачи већину страних директних инвестиција региона.

Селаковић наглашава да чланство Србије у ЕУ не би требало да буде важно само за нашу земљу.

„Видимо да би ЕУ могла много више да се каје ако Србија не постане чланица ЕУ“, подвукао је он додајући да, на крају крајева, ЕУ не жели „вакуум“ у региону.

Селаковић сматра и да је важно за ЕУ да добије „свежу крв“.

У вези питања борбе против илегалне миграције, он је рекао да је парадоксално да је Србија суочена са таласима миграната са територија ЕУ. Указао је да су по том питању многе земље заинтересоване за партнерство са Србијом.

„Некако је постало нормално желети Србију за партнера када се ради о проблематичним питањима, али се не жели Србија као партнер или чланица у вези добрих питања“, поручио је он.

Говорећи о мађарском премијеру Виктору Орбану, Селаковић је захвалио на подршци.

„Небитно да ли сви делимо његов став он је велики вођа и храбар човек, и једини проблем који видим код њега јесте да је неко који увек каже шта мисли. Нажалост то више није уобичајено у данашњем свету“, навео је Селаковић.

Подсетио је да се Европа заснива на слободи изражавања и да ће опстати све док прихвата разлике по питању другачијих ставова.

Лично каже да жели да Европа снажније подржава свој идентитет и културу уместо да стално говори само о тржишту, трговини и новцу.

Извор: Танјуг