Покрет несврстаних се вратио у роднo место

– Присуствоваће и Нана Акуфо Адо, председник Гане, једне од пет држава иницијатора оснивања Покрета несврстаних, заједно са тадашњом Југославијом, Индијом, Индонезијом и Египтом. Обратиће се и председник Азербејџана Илхам Алијев, као председник земље председавајуће покретом у овој години, као и председавајући ГС УН, министар спољних послова Малдива. Наш председник Александар Вучић говориће у првој пленарној сесији сутра ујутру – најављује Никола Селаковић.

Враћамо се на мапу коју смо изгубили распадом Југославије?

Република Србија је посматрач у Покрету несврстаних и, као земља са значајно мањим могућностима него што је имала Југославија, успева да суверено и самостално доноси одлуке. Србија данас отвара врата својим пријатељима из земаља Покрета несврстаних. У политици која је на првом месту окарактерисана посвећеношћу чланству у ЕУ, не заборавља традиционална партнерства и пријатељства. Поред оних које гајимо са Руском Федерацијом, са Народном Републиком Кином, изузетно су нам значајне државе Блиског истока, афричког, азијског континента, Латинске Америке. То су исте оне државе које у доброј мери некадашњу Југославију поистовећују са два појма – Титом и Београдом. Тито више није жив, али је Београд и даље симбол борбе за слободу тог дела света.

Србија поново стиче међународни углед, више од сто држава жели да дође у Београд?

Апсолутно. Највећа предност је то што имамо прилику да разговарамо. Једна мала земља са седам милиона становника у Европи успела је у току шест месеци ове године да донира више од милион и сто хиљада вакцина нашим суседима у региону, у Европи, земљама Азије, Африке и Блиског истока. Чланицама Покрета несврстаних дали смо више од пола милиона вакцина. Ту је и наша помоћ у храни опредељена за државе суочене са озбиљном сушом.

Југославија је успостављала и снажну економску сарадњу, градила у тим земљама, долазили су студенти на школовање... И данас тамо живе људи који знају српски језик?

Направили смо базу података свих студената из несврстаних земаља и установили да их је више од 4.900 дипломирало на територији данашње Србије, али је неупоредиво већи број оних који су одустали од студија, склопили овде брак и вратили се у своју земљу са неким другим занатом, знањем и вештином коју су овде научили. Приликом посете Хашемитској Краљевини Јордан, крајем августа, од наших пријатеља из Јордана добио сам информацију да се преко 5.000 наших девојака удало за Јорданце који су студирали у Србији.

Биће то добра прилика за сусрете са члановима делегација?

Имаћемо низ билатералних сусрета и председник Вучић, и премијерка Брнабић, и ја као министар спољних послова. Одржаћемо и велики Бизнис форум, а у исто време одржава се сајам наоружања и војне опреме „Партнер 2021”. Уз подршку председника Вучића, удвостручићемо и број студентских стипендија у склопу програма „Свет у Србији”. Од следеће године биће 500 стипендија и трудићемо се да их буде још више. Африка је континент будућности, не постоји озбиљна европска земља која данас тамо не шири дипломатску мрежу.

А ми смо је смањивали 20 година?

Сачувана је база. Србија има 14 амбасада на територији афричког континента, а све друге бивше југословенске републике заједно – пет. Некада смо у те земље извозили доста, била је присутна грађевинска индустрија преко „Енергопројекта”, „Хидроградње” и других фирми. Данас имамо сјајне инжењере, врхунску памет, развој технологија у ИТ сектору, вештачкој интелигенцији, пољопривреди. Захваљујући иницијативи председника, министра здравља и Владе Србије, држава ће улагањима у Торлак да се враћа и на то тржиште фармацеутских производа.

Важна је политичка сарадња са тим земљама, јер значајан број њих не признаје самопроглашену независност Косова?

Међу њима постоје и земље које су међу реткима 1992. подигле руку против увођења санкција СР Југославији и против суспензије нашег чланства у УН. У једном тренутку, спољна политика и државно руководство Србије, на нашу велику срамоту, напустиле су те земље. Касније су, нажалост, неке од њих признале Косово и Метохију.

Говорите о периоду после 2000. године?

Да. Имате државе које су упркос најжешћим притисцима тада биле у стању да дигну руку за подршку Србији и СРЈ 1992. и то српски народ никад не сме да заборави. А из неких од тих земаља повучено је наше дипломатско присуство после 2000. године. Да смо у неким од њих оставили и домара у амбасади да прича нашу аргументацију о Косову и Метохији, будите уверени да у неким случајевима не би дошло до признања сепаратизма Приштине.

Имали сте недавно турнеју по Азији, Африци и другим деловима света. Добили сте прилику да учврстите став оних земаља које нису признале Косово, али и да „опипате пулс” наше политике отпризнавања. Нарочито зато што Приштина у последње време говори да је за њих Вашингтонски споразум мртав?

Био сам у прилици да се у другој половини септембра сретнем са званичницима, не само држава које не признају једнострано проглашену независност, већ и оних које подржавају Приштину. Моје посете отпочеле су у Белгији и Луксембургу, затим у Индији. Боравио сам у Њујорку током заседања Генералне скупштине УН, а након тога у Мексику и Гватемали. За ефективних 12 дана рада, имао сам прилике да се сретнем са 40 министара спољних послова, одржим 73 састанка са страним званичницима, од којих су два шефа државе, један потпредседник републике, три председника владе, али и са великим бројем привредника заинтересованих за инвестирање у нашу земљу. Међу министрима које сам сретао је немали број оних које су признале једнострано проглашену независност тзв. „Косова“. Они ће доћи и на наш скуп посвећен Несврстанима. Србија је данас једна од две најбрже растуће економије Европе, гради болнице, ауто-путеве, школе и универзитете, држава чији је само председник за седам година лично отворио више од 200 фабрика. Имамо бољи здравствени систем од више од 15 чланица ЕУ. Управо је то Србија са којом данас хоће да сарађују и они који су у једном тренутку признали једнострано проглашену независност тзв. „Косова“. По питању Вашингтонског споразума, наша позиција је јасна. За нас тај споразум није непостојећи, ми смо озбиљна страна уговорница. Приштина је рекла да за њих то не постоји. Ако буду кренули опет у кампању признавања или аплицирања за чланство у међународним организацијама, ми врло добро знамо шта је наш задатак. Њега је дефинисало државно руководство, а МСП ће се таквим задацима бавити на најбољи могући начин.

Како гледате на све чешће изјаве из хрватског државног врха, посебно председника Милановића, који прети да ће зауставити наш европски пут, имајући у виду да председник Вучић истиче колико је важно да Србија и Хрватска гаје најбоље могуће односе?

Председник Вучић је мишљења и потпуно исправног става да су српско-хрватски односи једни од кључних за будућност читавог овог региона и подрегиона. Министарство спољних послова прати такву инструкцију нашег председника и владе и труди се да не наседа на провокације, да реагује хладне главе и својим поступцима нешто што је лоше не чини још лошијим. За зближавање тих односа потребна је обострана воља и колико је то могуће, избегавање предусловљавања. Докле год ми Срби, али и Хрвати, будемо трошили време у међусобним сукобима, моћи ћемо да видимо резултат – у претходне три деценије и Срба и Хрвата је мање.

Дејтонски споразум је пример компромиса

У БиХ је дошло до институционалне кризе после Инцковог закона, али Србија заиста чврсто стоји иза Републике Српске која је сада под великим притиском?

Наша позиција у односу на БиХ је кристално јасна. Република Србија као гарант Дејтонског мировног споразума чврсто стоји иза дејтонске БиХ поштујући њен територијални интегритет и уставно устројство, које подразумева два ентитета и три конститутивна народа. Мишљења смо да било каква врста наметнутих одлука није нешто што је добро. Кључ успеха Босне и Херцеговине мора да се заснива на договору три конститутивна народа и оба ентитета. Уважавамо и поштујемо територијални интегритет Босне и Херцеговине, Републику Српску волимо и са њом нас спајају наше специјалне и паралелне везе. Поштујући територијални интегритет БиХ, ми бранимо своју позицију по питању Косова и Метохије. Дејтонски мировни споразум је један од најуспешнијих мировних споразума читавог света након Другог светског рата.

Дејтонски споразум је пример компромиса којим су сви помало незадовољни.

Апсолутно, зато и јесте успешан.

Такав компромис тражимо и сада по питању Косова и Метохије?

То је оно што ми сматрамо компромисом. Сетите се у тренутку када је закључен Дејтонски мировни споразуми, колика му је подршка била међу Србима, и погледајте како данас грчевито бранимо његове тековине.