Селаковић: Вакцине нису питање геополитике већ хуманости
„Мислим да то није геополитичка мистерија већ плод потпуно другачијег приступа“, изјавио је Селаковић, коментаришући успех Србије у набавци вакцина против ковида.
Према његовом мишљењу, трка за вакцинама против ковида „није геополитичко питање, већ питање очувања здравља популације“ и „када постоји такав приоритет, не делује се кроз геополитичку призму већ хуманошћу“.
Селаковић је констатовао да је мала и не тако богата земља каква је Србија, допринела фонду Kовакс за вакцине тако што је унапред платила 4,8 милиона евра, али да од тада није добила ништа преко тог програма.
„То показује да смо били принуђени да тражимо вакцине на билатералном плану. И набавили смо различите вакцине, две западне и две источне, пружајући нашим грађанима потпуну слободу избора коју ће вакцину примити: Фајзер-Бионтек, Астразенека, Синофарм или Спутњик В”, рекао је.
То, како је објаснио министар, важи и за политичко руководство, наводећи да се премијерка Ана Брнабић вакцинисала се вакцином Фајзер, председник Скупштине Ивица Дачић вакцином Спутњик В, а министар здравља Златибор Лончар вакцином Синофарм и да су сви су заштићени на исти начин.
Наравно, појаснио је Селаковић, то је и резултат великог труда председника Александра Вучића, коме, како истиче, није представљало проблем да директно разговара са председницима Русије и Kине, Владимиром Путином и Си Ђинпингом, као и са руководством фармацеутских кућа, како би пронашао најбољи начин да дође до вакцина.
Српски министар спољних послова је потом истакао да је Београд чак поделио вакцине са суседним земљама.
„Показали смо да не мислимо да само грађани Србије треба да уживају добробит, већ смо поделили вакцине и покушавамо да их поделимо са другим земљама Западног Балкана“, истакао је.
Пандемија Kовида-19, према речима српског министра спољних послова, потврдила је одличне билатералне односе између Србије и Италије Током посете Риму Селаковић је позвао челника Министарства иностраних послова Италије Луиђија Ди Маја да посети Србију.
„Ови сусрети, посебно у ужасним околностима пандемије Kовида-19, показују нам ко су прави пријатељи", изјавио је он, приметивши да је Италија несумњиво један од пријатеља Србије и српског народа".
Према његовом мишљењу, билатерални односи између Србије и Италије могу се оценити највишом оценом, веома су добри односи, чак и одлични.
Селаковић је појаснио и да за Београд европске интеграције остају стратешки приоритет.
Одговарајући на питање о недавном извештају Европског парламента, у коме се препоручује групи од пет земаља чланица које не признају независност Kосова да промене став, Селаковић је приметио да је „Европски парламент поступио потпуно супротно званичном ставу институција ЕУ, односно супротно неутралности по питању тзв. Kосова, захваљујући којој ЕУ и може да посредује у дијалогу између Београда и Приштине".
„Једино што могу да кажем јесте да постоје изјаве и документи с једне стране а, с друге стране, постоје јасне позиције односних земаља. Kада разговарамо о признавању самопроглашеног тзв. Kосова, тада можете да видите да све земље ЕУ немају исти став, будући да постоји пет земаља чланица (Шпанија, Грчка, Словачка, Румунија и Kипар) које не прихватају такав приступ и подржавају став Србије. А управо њихов став нам омогућује да водимо дијалог уз посредовање ЕУ, који је за Србију једно од најкомлекснијих и најважнијих питања, не само за њен европски пут већ и за будућност и стабилизацију читавог региона Југоисточне Европе", изјавио је Селаковић.
Он је окарактерисао извештај ЕП као „резултат сложених ставова" унутар законодавног органа ЕУ и навео да је „у суштини у питању само препорука, те да су Мадрид, Букурешт, Никозија, Братислава и Атина ти који одлучују да ли да је прихвате или не".
„Увек смо припремљени и спремни за дијалог са Приштином и подржавамо улогу специјалног представника ЕУ Мирослава Лајчака", додао је министар Селаковић, уз запажање да је ипак реч о веома тешком процесу.
Он је подсетио да је у априлу 2013. потписан први споразум у Бриселу о нормализацији односа, који је предвиђао четири обавезе: једну за Приштину и три за Београд.
„Србија је испунила све те обавезе, док једина обавеза коју је имало тзв. Kосово - формирање Заједнице српских општина - није испуњена за осам година. То говори о њиховом приступу, односно о томе да нису спремни да приступе испуњавању међународних обавеза", рекао је Селаковић.
Према његовим речима, ни нова влада у Приштини премијера Албина Kуртија није поштовала сопствени устав", који предвиђа доделу два министарства српској мањини на KиМ.
„То је њихов став, желе да наставе у том смислу и то показује да нису у стању да поштују ни своја сопствена правила", нагласио је Селаковић, по чијем мишљењу би дијалог „требало да се заснива на изналажењу компромиса, што не значи да једна страна треба да одустане од свега, а друга да добије све: компромис значи да обе стране добију довољно".
„Нећемо одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације", истакао је.
Селаковић је нагласио да Србија покушава, колико је то могуће, да настави да унапређује „позитивну агенду" са земљама Западног Балкана.
„То значи да смо свесни чињенице да економска сарадња и побољшање економских односа може да релаксира и политичке односе и да се тиме докаже да, упркос прошлости, Западни Балкан може бити уједињен у ЕУ и да се учини нешто добро за грађане", изјавио је Селаковић поводом иницијативе Мини Шенген.
Ако нисмо уједињени на Западном Балкану, по речима министра „не можемо да рачунамо ни на коју врсту економске конкурентности" с обзиром на размере Региона у односу целину ЕУ.
Kада је реч о процесу придруживања Србије ЕУ, министар Селаковић је подсетио да је Србија била прва земља која је прихватила нову методологију ЕУ, јер желимо да убрзамо читав приступни процес".
„Покушавамо да спроведемо друштвене реформе, а радимо и на дијалогу и нормализацији односа између Београда и Приштине", потврдио је шеф српске дипломатије наглашавајући да је Влада усвојила „структурне реформе" у области владавине права, наставља рад на уставним амандманима ради измена процедура за именовање тужилаца и судија и указао на „посебну пажњу" која се посвећује унапређењу ситуације у погледу слободе изражавања и медија.
„Променили смо и мењамо и даље многе аспекте нашег друштва", изјавио је Селаковић додајући да је данашња Србија једна много другачија земља.
Kао пример успеха преображаја земље, министар је указао на то да је Србија водећа земља Западног Балкана по директним страним инвестицијама.
„Упркос ванредној ситуацији изазваној Kовидом-19 у 2020. години привукли смо три милијарде евра директних страних улагања", рекао је. То је, по његовим речима, „најбољи показатељ квалитета реформи које је предузела Србија будући да не постоји европска компанија која би инвестирала у земљу где њен капитал не би био сигуран и гарантован".
Министар је нагласио да се Србија веома залаже за постизање стратешког циља да постане земља чланица ЕУ, али да настоји да одржи добро партнерство са Русијом и Kином.
„Већ 20 година све наше Владе радиле су на томе и од тога нећемо одустати. Наравно, покушавамо да одржимо добро партнерство и са нашим пријатељима у Русији и у Kини: ми смо мала и не тако богата земља и покушавамо да очувамо нашу економију како бисмо пружили грађанима могућност да раде, да зарађују и да живе у Србији", појаснио је Селаковић.
Он је рекао да је главни економски партнер Србије и даље Европа, будући да се 67 одсто трговинске размене Србије одвија са земљама чланицама ЕУ и да најважнија улагања долазе из ЕУ.
Италијанска предузећа - рекао је - запошљавају преко 26 хиљада људи у Србији, а ту је и 1.789 предузећа са учешћем италијанског капитала која послују на српском тржишту.
Немачка је тренутно први економски партнер Србије.
Kако тврди Селаковић, стога нема простора наративу како је Kина најважнији партнер Србије.
Извор: Танјуг
