Ђурић са Грлић-Радманом: Неговање и унапређење односа са суседима национални интерес Србије

Ђурић је новинарима изјавио да је на састанку у Новом Саду било речи о томе како да се, уз решавање отворених питања из прошлости, трасирају односи за будућност. 

„Србија је веома заинтересована да са својим суседом Хрватском има добре, стабилне, квалитетне и обострано корисне односе, и мислим да представници хрватског народа у Србији и представници српског народа у Хрватској могу да представљају снажан и постојан мост за сарадњу између наше две земље и наша два друштва“, поручио је Ђурић. 

Две државе су, према његовим речима, потребне једна другој у регионалном и суседском контексту, као и у контексту решавања и унапређења положаја српске заједнице у Хрватској и хрватске заједнице у Србији. 

Ђурић је подсетио да се пројекат ревитализације куће Бана Јелачића реализује на иницијативу председника Александра Вучића, и да ће она ускоро бити у пуној функцији очувања културног, националног и духовног идентитета хрватског народа у Србији. 

„Ми исто тако желимо да видимо стални континуирани рад на унапређењу положаја хрватског народа у локалним самоуправама и различитим институцијама и нивоима власти. Чињеница да господин Жигманов и 
Хрватско национално вијеће учествују активно у том процесу добро говори о намерама наше владе“, казао је Ђурић.

Србија, истовремено, како је истакао, жели да види стално унапређење положаја српског народа и српске заједнице у Хрватској. 

Према његовим речима, јако је добро то што је договорено именовање координатора са српске стране Заједничке комисије за решавање отворених питања. 

„Све то треба да створи неке институционалне претпоставке за то да наш однос у будућности може на темељима међусобног поштовања и поверења да напредује ка будућности. Дакле, кључне речи за будућност односа Србије и Хрватске, по мом скромном мишљењу, јесу поштовање и изградња поверења два слободарска и слободољубива народа, о чему сведочи и давнија историја у којој наши односи нису били засновани само на сукобима као током 20. века“, рекао је шеф српске дипломатије. 

Он је поручио да ће се са много енергије радити на решавању отворених питања, како би будућим генерацијама у наслеђе била остављена нека друга врста политичке парадигме. 

Министар Ђурић је истакао да, када је реч о несталим особама, постоји политичка воља да се то питање реши. 

„Мислим да ова заједничка комисија коју смо договорили да оживимо, да јој дамо нов и додатни импулс, може да нам помогне у свему томе и оно што је битна порука то је да ће она имати политичку подршку“, поручио је шеф српске дипломатије. 

Хрватски министар Гордан Грлић Радман је као најважније међу наслеђеним отвореним питањима издвојио питање несталих, изразивши очекивање да ће оно у сарадњи две државе бити решено.

„Битно је истаћи да је у интересу и Хрватске и Србије живети стабилно и у миру, као добри суседи“, казао је Грлић Радман.

Према његовим речима, Хрватска подржава пут Србије ка Европској унији, али је важно решити отворена билатерална питања, као и усклађивање Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

„У врло изазовној геополитичкој ситуацији важно је промовисати регионалну стабилност и добросуседске односе. Чини ми се да нам је то залог за будућност. Морамо признати прошлост каква је била, али и у садашњости решавати оно што нас оптерећује како бисмо позитивно гледали у будућност у интересу две земље и будућих генерација“, поручио је Грлић Радман.