Брига за Србе у региону и дијаспори остаје приоритет
Селаковић је истакао да су Србији, као земљи која се граничи са осам држава, односи у региону од изузетног значаја, и да због тога даљи развој унапређења регионалних интеграција, као што је иницијатива "Отворени Балкан", може много доброг да донесе не само Србији, већ и свима око Србије.
Као један од приоритета рада ресорног министарства у наредном периоду, Селаковић истиче наставак бриге о Србима у региону и дијаспори.
"То је нешто чему полажемо велику пажњу, много улажемо у ту врсту наших активности и уверен сам да ћемо са већ до сада озбиљно оствареним резултатима на том пољу, имати још већу мотивацију да у будућности радимо озбиљан посао када су у питању наши исељеници, као и припадници нашег народа у региону", казао је Селаковић у интервјуу за Танјуг, говорећи о вези матице и људи у расејању.
Наводећи да Србију очекује још много тога да уради по том питању, шеф српске дипломатије наглашава рад на очувању националног и културног идентитета припадника српског народа, као и оно што је започето протекле године - ширење мрежа школа за учење српског језика и културе.
Селаковић истиче да је само у једној години, независно од Министарства просвете, први пут Министарство спољних послова, односно Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону успела да отвори 26 нових допунских школа српског језика и културе.
Такође, у једној години повећан је број ученика у тим школама за 20 одсто.
"То је први пут радило Министарство спољних послова и у првој години имали смо овакав резултат и директор Управе Арно Гујон и ја , томе смо придали велики значај", навео је Селаковић.
Уверен је да ће и Влада препознати то њихово прегалаштво и резултате и да ће им у наредном периоду дати још више средстава и подстрека да се тиме баве.
Други приоритет, како каже Селаковић, јесте помоћ нашим сународницима нарочито у региону, нарочито у оним срединима где се живи изузетно тешко или где је реч о ратом захваћеним подручјима деведесетих година.
Шеф српске дипломатије каже да је ту од највеће користи конкретна помоћ, као што је већ помагано Србима у Посавини, Грахову, Босанском Петровцу.
На тај начин, како каже, помаже се сународницима у региону, а где ће та помоћ имати суштински значај за њихов опстанак, за њихов живот, егзистенцију.
"Колико год се неко злонамеран или покондирен смејао томе, када једној породици са 16-оро деце поклоните краву, ви сте им поклонили једно радно место у тој кући, један извор прихода, а први пут то данас ради наша држава преко Упаве за сарадњу са дијаспором и Србима у региону", подвлачи Селаковић.
Када је реч о дијаспори у ширем смислу, односно нашим исељеницима на другим континентима и другим државама Европе, Селаковић каже да је суштина да наша дипломатско-конзуларна представништва поред тога што представљају нашу државу пред страним владама, буду сервис наших држављана у расејану.
"То је нешто што је до сада по неустаљеној и променљивој пракси ретко био случај, а то мора да буде императив. Суочили смо се са једним делом система који годинама није обнављан, у који годинама није улагано на одговарајући начин, који је застао, који је у једном тренутку постао презагушен и на томе ћемо радити много више", најавио је шеф српске дипломатије.
У плану је, како каже, и рад на регистру дијаспоре, односно покушај да се на неформалан начин Срби у расејању попишу и окупе.
Селаковић каже да наш народ у дијаспори има удружења, али да многи немају времена да се баве удружењима, те да је план да се сви ти људи окупе и да за све њих, као и за нас овде, промовише се заједнички именилац, а то је Србија.
"Можемо да се разликујемо у многим стварима, али када је у питању наша матица, никакве разлике нема. Наставићемо да деламо у том смеру, а да бисмо све то успели да постигнемо и да бисмо наставили да се бавимо узлазним трендом овим за нас егзистенцијалним важним питањима, од суштинске важности је да очувамо мир и стабилност у Србији", наводи Селаковић.
На тај начин очуваће се и мир и стабилност у читавом нашем региону, поручује Селаковић и додаје да то уједно представља и гарант за економски развој.
Извор: Танјуг