Старовић: Веома важно становиште ЕУ да је Западни Балкан од геополитичког значаја

Свакако, истиче Старовић, то не умањује све обавезе које Србија има на плану спровођења реформи, али указује да уколико нема политичке воље, "увек се може наћи нека Бугарска" да у потпуности блокира отварање поглавља са Северном Македонијом, или се у случају Србије "може наћи нека Хрватска" која ће се бавити том врстом условљавања.

Са друге стране, када политичка воља за проширењем постоји, сам процес приступања може бити много бржи и ефикаснији, рекао је Старовић и то илустровао примерима проширења из 2004, 2007 и 2013. године.

„У сваком случају, наше стратешко опредељење јесте да наставимо пут ка пуноправном чланству у ЕУ и то је недвосмислени интерес Србије. Сматрамо то и својим историјским правом као демократске државе европског континента. Ми ћемо учинити све што је на нама када говоримо о плану реформи које интензивно спроводимо, али чини ми се да је у много већој мери лопта у дворишту ЕУ и зато радују овакве вести да и у Бриселу постоји свест да је питање Западног Балкана од геополитичког значаја“, рекао је Старовић за РТС.

Према његовим речима, из Хрватске постоји читав низ веома негативних порука, не само на нивоу реторике већ и конкретних потеза које могу да се виде у Загребу и истиче, како је оценио, најпроблематичнију последњу изјава хрватског председника Милановића, где је објашњавао како би процес условљавања Србије у наредном периоду од стране Хрватске могао да изгледа.

Старовић каже да је Милановић рекао да, уколико Србија жели да у наредних 15 година постане пуноправна чланица ЕУ, у том случају комплетно државно руководство морало би да потражи неку другу домовину.

„То звучи језиво из његових уста. По последњем попису у Хрватској, број Срба и Југословена је за 500.000 мањи у односу на број из пописа из 1991. Грађани Србије могу бити у потпуности спокојни, нико неће грађане Србије протеривати из њихове домовине, било да су Срби, Хрвати, Буњевци, Бошњаци, Мађари, Албанци, Роми, а свакако то неће чинити председник нама суседне Хрватске“, рекао је Старовић.

Државни секретар рекао је да је Србија прихватила нову методологију приступних преговора и да верује да она пружа могућности да приступни процес буде далеко бржи и ефикаснији и да се кроз отварање и затварање кластера може остварити нека врста секторског приступа ЕУ.

Говорећи о поглављу 31 везаном за усаглашавање спољне политике, Старовић је рекао да оно такође представља обавезу за нашу земљу, али и да докле год Србији у потпуности нису отворена врата ка пуноправном чланству у ЕУ, трудиће се да спољну политику усаглашава са спољном политиком ЕУ, али не тако што би се замерала традиционалним пријатељима.

„Година иза нас показала је да искључиво политика баланса коју водимо доноси резултате на дужи рок. Да смо се у потпуности усаглашавали са том политиком, уводили санкције Руској Федерацији, осуђивали Кину, сигурно не бисмо били у позицији да добијемо милионе доза вакцина пре свих других. Настојаћемо да подижемо усаглашеност са политиком ЕУ, али ћемо то чинити на одговоран и опрезан начин“, каже државни секретар.

Такође, Старовић је истакао и вести које је председник Вучић недавно донео из Брисела, односно да ће износ средстава који су на располагању Србији када се говори о европским фондовима, бити готово удвостручен, захваљујући одобреном пројекту - изградњи брзе пруге од Београда до границе са Северном Македонијом.

„На таквим основама, ми можемо далеко ефикасније у суштинском смислу интегришемо Србију и регион у Европу“, закључио је Старовић.